Душко своје иконе ради технологијом воскираног плитког дубореза, док су Маријине иконе рађене комбинованом технологијом израде, а на лајковачкој изложби је представљено укупно 25 икона ових уметника. Оно што међусобно сједињује Марију и Душка је темељ на коме је Византија изградила своју теорију иконе – одраза, када је у почетку лик удаљен: од свог Прволика неком значајном разликом, али који енергијама самога Прволика дозвољава да се у њему одрази и да преко њега, оне буду реално присутне.
“Прву икону сам урадио технологијом воскираног дубореза 2008. године. У питању је икона Светог Јована Крститеља и она је представљена вечерас. А од 2008. године па на овамо сам урадио преко 100 икона у дуборезу и највећи део њих су славске иконе. Управо то ме највише и радује. Ово што имамо вечерас, за мене није изложба већ поставка, а права и трајна изложба је када се икона налази на почасном, односно свечаном месту у дому верујућих људи. Тако се и вежем за те људе, као и они за мене. На старославенском језику религија значи веза”, рекао је за наш лист Душко Радаковић.
Изложбу “Иконе” приредила је Александра Танић, историчар уметности, а песмом “Царица тишине” Владике Николаја, отворио ју је појац Милорад Ракић. Одмах затим, одломак из “Молитве на језеру” читала је Љиљана Лаховић, а потом је народни гуслар Слађан Драјић, отпевао “Небеску литургију”. Од пре годину дана, Марија и Душко своје иконе излажу на заједничким изложбама, а сви заинтересовани Лајковчани ће моћи да их виде у галерији КЦ “Хаџи Рувим”, радним данима, све до 05. јануара 2017. године.