„На одељењу за неуропсихијатрију у лазаревачком дому здравља тренутно има око 38.000 картона. Из овог броја може се закључити да они ипак и често и радо долазе код психијатра. Сигурно да постоје неке микро средине где је то још убвек табуизирано али, чини ми се да је то овде много мање присутни“, каже психијатар Оливера Младеновић. „Овде су посебно млади људи свеснији тога да треба тражити помоћ , када су на пример у питању напади панике, депресија и слично и да такве ставри они сами увиђају, препознају и долазе“.
Психотерапијску помоћ, у смислу саветовања и неког рада на себи траже углавном боље ситуиране и боље образоване групе“, каже она. „Мање ситуиране и мање образоване групе траже помоћ у виду конкретног лека, у виду нечега што тренутно може да им помогне. Они такође траже и предлог за социјалну помоћ и сличне ствари“.
Објективне тешкоће јесу стваран проблем, али за човека, реално је оно што је у његовој глави. Оно што је за човека реално то је његова ментална представа.
– У највећој мери људи долазе са проблемима који за друге људе и нису тако велики и не изгледају им тако важни да би били повод великог стреса. Ту пре свега мислим на анксиозне и депресивне реакције.
Постоје болести велике психијатрије и ту спадају људи који имају велике проблеме и болести које су углавном генетски предодређене.
Интервју са др Оливером Младеновић у целости прочитајте у штампаном издању Правих новина који излази у суботу 4. јуна.