У петак 24. марта 1922. године у 13.23 часова Србију је погодио јак земљотрес магнитуде 6.0 по Рихтеровој скали. Иако се епицентар налазио у близини Лазаревца, био је познат као “Велики Београдски земљотрес” у тадашњим медијима, и сматра се најјачим земљотресом у XX-ом веку. Земљотрес је пре свега погодио регион југоисточно од Београда, и изазвао је оштећења објеката пре свега у Лазаревцу, Аранђеловцу, Ваљеву, и Убу.
Због земљотреса је дошло и до вишечасовног прекида железничког саобраћаја у Србији, као и прекида телефонског и телеграфског саобраћаја са Лазаревцем и Аранђеловцем, који су се налазили најближе епицентру. Иако је земљотрес изазвао само незнатна оштећења у Граду Београду, становници Београда и осталих погођених насеља били су веома узнемирени и у паници.
Велики Београдски земљотрес из 1922. године веома је значајан за Србију, јер указује на могућност будућих земљотреса сличног интензитета и магнитуде. Епицентар земљотреса је био у близини Лазаревца, тако да би се ефекти оваквог земљотреса пренели на најнасељенији део територије Србије односно на Град Београд.
Чланови СУЗИ су овим поводом припремили изложбу под називом “Велики Београдски земљотрес 24.3.1922. – осврт на прошлост и припрема за будућност” која се одржава у Центру за културу “Лазаревац” од 24.3.2022. до 7.4.2022. Циљ изложбе је да пре свега на сликовит начин представи живот и околности у Београду и Србији пре 100 година, а затим и да документује Велики Београдски земљотрес и његове последице на основу доступних архивских информација. Поред тога приказане су и могуће иницијативе усмерене ка умањењу губитака услед будућих земљотреса. Земљотресе не можемо да предвидимо, не можемо ни да их спречимо, али можемо да умањимо њихове последице.
Аутори ове изложбе су Проф. др Радојко Обрадовић, Милица Петровић, и Исидора Илић са Архитектонског Факултета у Београду, као и Проф. др Светлана Николић-Брзев, председница СУЗИ.