Кошаркаши Колубаре хит су Друге лиге. Једина су екипа која има свих пет победа и мимо очекивања лидери су друголигашког каравана. Пред почетак сезоне, жеља челника клуба је била да се обезбеди опстанак, а све више од тога је успех.
„Морам похвалити играче и стручни штаб који су сјајно стартовали и добрим играма, како на домаћем терену тако и на страни, показали завидан квалитет. Многи треба да знају да су стручни штаб из Лазаревца Жарко Симић и Бранко Ђурић који су дуго у клубу и очито су добро испекли занат. Екипу предводи Никола Симић и браћа Синђелић, такође играчи поникли у Колубари. А морам похвалити и играче са стране који су се брзо уклопили пре свих Весковић, Шпановић и Вулевић. Наравно и сви остали играчи који су део такмичерске екипе заслужују похвале. Пет победа, од тога две на страни против Слоге у Краљеву и Жаркову, доказ су доброг рада, али и хомогености екипе”, наводи спортски директор кошаркаша Колубаре Бобан Синђелић.
Да ли су апетити порасли?
„Не, али не кријемо да нам прија лидерска позиција, јер је дошла као плод добрих игара. И даље сматрам да су главни кандидати за пласман у прву лигу Младост из Смедеревске Паланке и Констатин из Ниша далеко скупље екипе, али ми ћемо се потрудити да што дуже чувамо лидерску позицију.“
Одличне игре и у Купу Србије?
„Прошли смо већ у треће коло. Недавно смо у Барајеву савладали екипу Барајева са 123:65 и показали да имамо квалитет, али и да су играчи одиграли као да играју против далеко јачег ривала.“
Шта би требало овој екипи да сачува лидерску позицију?
„Једноставно ништа не мењамо, већ се фокусирамо на рад свих у клубу, јер још је далеко прволигашки караван. Ако на крају јесени останемо лидери моћи ћемо озбиљније да се позабавимо пласманом у Првој лиги Србије. Сада нам пријају похвале и лидерска позиција и мислим да смо завредили да на утакмицама које играмо у Лазаревцу публика дође у што већем броју, јер не кријем да нам је жеља да се за наше мечеве поново трибине напуне до последњег места. Некада је по неколико хиљада љубитеља кошарке било на трибинама”, речи су Синђелића.