Често се у јавности чује коментар да је Србија земља кошарке, па тако и не чуди податак да је све више деце која се опредељује управо за овај популаран спорт. Кошаркашки клуб „Лазаревац“ са децом ради од 1995. године, а труд и озбиљан рад допринели су њиховом постојању дуже од две деценије.
Клуб има пет селекција, школу кошарке и млађе пионире коју воде Милош Герасимовић и Чедо Тодорчевић, пионире са којима ради Владан Вујичић, кадете које тренира Милинко Шаренац и јуниоре који су под менторством Драгана Ђорђевића. На челу клуба је председник Милинко Шаренац, а сви тренери који раде са децом имају кошаркашке лиценце. Четири тренера су професори физичког васпитања, док један има завршену Вишу тренерску школу у Београду. Један од највећих успеха млађих селекција који је клуб остварио била је генерација 2005/2006, када се као најперспективнија селекција пласирала у плеј-оф Друге лиге.
У КК „Лазаревац“ тренира око 150 деце, а сваке године им се прикључи тридесетак нових полазника. Девојчице се, како наводе тренери, обично мало касније опредељују за кошарку, па их тако и овде има свега десет. Уз тренинге који се одржавају три пута недељно у ОШ „Кнез Лазар“ и старој хали Спортско-рекреативног центра „Колубара“, деца старија од десет година играју и на утакмицама.
Вук Живојиновић, 12. годишњак, кошарку тренира пет година, са амбицијом да јој се потпуно посвети: „Задовољан сам вежбама и тренингом који је прилагођен нашем узрасту. Доста сам научио, а и другари су добри“. Давид Јевтић, ученик петог разреда, каже да у клубу игра скоро три године на позицији плеј-мејкера, а жеља му је да заигра у „Црвеној Звезди“.
Поред самих техника вођења лопте, правилног трчања и ходања, посебна пажња се обраћа на развијење тела, дечију моторику, као и на педагошке елементе који су од изузетне важности у самом процесу одрастања. Родитељи су ти који треба да препознају дечија интересовања и способности, које би касније кроз рад могле да се унапреде. Приликом доласка у КК „Лазаревац“ кандидати најпре пролазе кроз тестирање, када се процењује какве су њихове предиспозиције за кошарку и да ли би им више одговарао неки други спорт. Брзо се уклапају у тимски рад, јер тренирају са својим вршњацима, а поред спортских вештина стичу и пријатељства.
Тренер Милош Герасимовић који је задужен за најмлађе чланове каже да је рад са петогодишњацима најинтересантнији, јер су они најнеспретнији и често им треба највише времена да се прилагоде тиму. С друге стране, најзахтевнији су млађи пионири који се спремају за прву такмичарску сезону. Млађе селекције су постигле добар успех на такмичењу пионира на завршном турниру Кошаркашког савеза Београда 2015. године, када су освојили треће место.
Осврћући се на досадашње резултате Герасимовић је рекао: „Са децом радимо већ више година, тако да смо уходани и добро се прилагођавамо њиховим захтевима. Најважније је да су и они и родитељи задовољни, а томе у прилог иде чињеница да се из године у годину број чланова повећава. Упис се врши стално, а будући кошаркаши могу доћи лично понедељком, средом и петком у 17:30 у ОШ ‘Кнез Лазар’“.
Сваке године организује се и кошаркашки камп за децу која тренирају, као и за све рекреативце и љубитеље спорта. Овог лета договорено је дружење на Тари. Поред уобичајених тренинга, постала је пракса да се организује и Новогодишњи турнир на коме сви учествују – маме, тате и деца који играју једни против других, где није битан резултат, већ дружење и колективни спортски дух.