Када jе недавно донет Закон о раду, своjу подршку изразили су представници синдиката ЕПС-а и “Колубаре”, што jе у jавности изазвало различите реакциjе. Милан Ђорђевић, председник синдиката Електропривреде Србиjе, тада jе изрекао реченицу “нећемо да кољемо бика за кило меса”, а и данас каже да сматра да Закон ниjе идеалан, али да, након усвоjених амандмана коjе jе синдикат ЕПС-а предложио, иде у корист радницима.
СjНДjКАЛЦj НА ПЛАЋЕНОМ ОДСУСТВУ
“Овим законом наjвише смо оштећени ми, синдикалци. Ми више нисмо радници ЕПС-а, већ се водимо да смо на плаћеном одсуству. Плате примамо према просеку, и никакве везе немамо са платама у фирми у коjоj радимо. Све привилегиjе коjе су нормалне из радног односа смо изгубили. Ја сам рекао да jе нереално да се ми боримо и преговарамо о платама радника, а да ми са тим платама немамо никакаве везе. Рекао сам да то не прихватамо, а надлежни миснистар се сложио”, рекао jе Ђорђевић.
Он се осврнуо и на репрезентативност синдиката и истакао да два репрезентативна синдиката, Савез самосталних синдиката Србиjе и синдикат “Независност”, коjа су учествовала у преговорима о Закону о раду, блокираjу улазак КСС-а у Социо- економски савет. “Конфедерациjе слободних синдиката Србиjе, чиjи смоми оснивачи и чланови има доказану репрезентативност од 2012. године, али не можемо да уђемо у СЕС jер Чанак то блокира. Он то ради из ралога jер сам га jа већ неколико пута прозвао да нема чланства ни пола од онога што ми имамо у ЕПС-у, а камоли да има репрезентативност на нивоу државе, за коjу му треба око 170 хиљада чланова, што jе 10% од запослених. Тражио сам од министра Вулина да ураде ревизиjу и да прикажу реално стање запослених, а не фиктивно. Држава jе прихватила да се преиспита репрезентативност свих синдиката”, обjаснио jе Ђорђевић.
СМЕНСКj РАД ДОГОВАРАЈУ СjНДjКАТj j ПОСЛОДАВАЦ КРОЗ СВОЈЕ АКТЕ
Новина jе такође да рад на одређено време траjе две године, после чега запослени или бива примљен за стално или не добиjа поао. Уговор не може бити продужен.
Ђорђевић каже да, иако нису учествовали у преговорима о Закону у раду, у последњем тренутку показали су своj утицаj, тиме што jе њихови предлози изнети као амандмани Владе, уважени и усвоjени.
“Код министра Вулина смо били у петак, а Закон jе у суботу био на Влади. Ми смо за три и по сата успели да издеjствуjемо измене коjе су кључне за раднике ЕПС-а. Они су били укинули сменски рад, а ми смо тражили да се каже да репрезентативни синдикати и послодавци могу договорити сменски рад кроз своjе акте, ако што jе Колективни уговор. jмали смо ставку коjа каже да се даjу две бруто зараде при одласку у пензиjу, jа сам тражио да стоjи “наjмање две”, затим тражили смо да надокнада за боловање коjу су били тотално умањили остане иста, затим да се надокнада за годишње одморе рачуна из просека претходних дванаест месеци, а не три као што jе било, па jе било подложно разним малверзациjама”, обjашњава Ђорђевић.
ЗАКОН О ПjО
У сваком радном телу коjе ради на изради Закона о синдикатима, Закона о колективном преговарању, социjалном статусу, заштити безбедности и здравља на раду итд. учествоваће и по jедан наш члан, односно по jедан човек из ЕПС-а коjи ће представљати све запослене у ЕПС-у.
Према речима Ђорђевића закон о ПjО има мањкавости. Повећана jе граница за одлазак у пензиjу, а синдикат jе тражио да производни сектор у електроенергетскоj делатности добиjе право на бенефициjе као што имаjу МУП, БjА и остали.
“Радници коjи имаjу бенефицирани стаж су драстично оштећени, jер ниjедан радник не може да оде пре 58,5 година у пензиjу. Тражио сам да се то регулише правилником и то ми jе уважено”.
НОВj КОЛЕКТjВНj УГОВОР
Нисмо тражили ништа посебно, већ нажалост оно што jе неопходно, а то jе скоро дупло издваjање средстава за Фонд солидарности jер имамо све већи броj оболелих радника и чланова породица, да jе постало немогуће изаћи свима у сусрет.
До 29. jануара обавеза jе да се закључе нови Колективни уговори, преговори почињу 24. октобра са четири министарства, рада, енергетике, финансиjа и привреде. “Мислим да ће више преговора бити потребно у финансиjском него у делу радног права”.
“Сада радимо посебан Колективни уговор за ЈП ЕПС и привредна друштва, тако да ћемо имати jединствен колективни уговор. То jе уствари преписка посебног Колективног уговора из 2002. године, коjи смо имали и коjи jе Влада 2006. године jеднострано раскинула. Полазни документ, тj. Предлог посебног Колективног уговора смо веЋ израдили и предали ресорном министру. Преговарачи су само синдикат ЕПС-а и Влада, док пословодство ЕПС-а ниjе укључено, што jе по мени велика грешка. Синдикат ЕПС-а jе тражио да учествуjе пословодство ЕПС-а, jер постоjе неке специфичности коjе Влада Србиjе не разуме, а хоћемо и да чуjемо мишљење пословодтва ту очи у очи на преговорима, jер ми знамо да се Влада консултуjе са пословодтвом само не jавно.
Оно што ће бити у будућности jесу вишкови радне снаге и социjални програм, али ми сматрамо да немамо вишка.
“Прича о смени 600 директора не стоjи. Сви они ће остати директори, само се неће звати директори, jер просто формациjски мораjу да постоjе људи, зваће се руководиоц погона а неће се звати директор. Неће им се ни коефициjенти мењати”.
ПРЕРАСПОДЕЛА НА РАДНА МЕСТА ПРЕМА СТРУЧНОЈ СПРЕМj
“Кад jе реч недавном приjему 1400 радника, Ђорђевић каже да су они морали бити уклопљени по постоjећоj систематизациjи. “Нико ниjе добио већи коефициjент од стручне спреме, али jе 800 њих добило место помоћног радника. Сада ће се радити прерасподела на радна места адекватна њиховоj стручноj спреми и у складу са оним што су радили док су били ангажовани преко Услуга. Нелегално држати радника на неадектватном радном месту. Рецимо има људи коjи раде као тракисти на глодару или возечи камиона, а немjау уговор за то, и не даj Боже да се повреде или да се неђто деси, jа сам упозоравао на то и руководство да се што пре анексираjу уговори jер то ниjе нимало наивна прича”.
ПОЛjТjКА У ЛАЗАРЕВЦУ
Приоритет у Лазаревцу треба да буде Дом здравља, а пре свега породилиште. Давдесет година немамо хирурга у Лазаревцу, а имамо гигант као што jе “Колубара”.
“Као носилац листе групе грађана “Лазаревац наша кућа” и шеф одборничке групе у Скупштини општине, могу рећи само да би за општину и владаjуће странке било наjбоље да идемо на изборе. Не знам докле ће ово да траjе, али jе мртвило. Мислим да сам направио велику грешку када сам подржао летос буџет, можда смо тада требали да пустимо да се уведе принудна управа, и за шест месеци били би избори.
Летос jе опет активирана она прича “евро по тони угља”, направљена jе комисиjа у коjоj сам и jа, али ником не пада на памет да се ангажуjе. Добили смо буџет 130 милиона мањи… Мислим да треба да будемо jединица локалне самоуправе, да се и код нас бира градоначелник као и у другим градовима.
ПРjВАТjЗАЦjЈА ЋЕРКj ФjРМj
“Колубара Угоститељство” послуjе позитивно. За куповину jе заинтереосвана jедна словеначка фирма, али су заинтересовани за тржиште, њих не интересуjу коп и блато, они хоће централни магацин да одатле дистрибуираjу храну. Угоститељство jе фирма коjа jе потребно Колубари, и ако треба неко да га купи, купиће га синдикат “Колубаре”. Вредност имовине Угоститељства jе 143 милиона динара.
“Колубара Грађевинар” ниjе за продаjу jер има велики капитал, jако jе вредна фирма, то општина Лазаревац не би смела да дозволи да се прода. Прва опциjа им jе да доведу нормалан менаџмент и утегнути предузеће. Ненормално jе да имаjу сав таj капитал и тако лоше послуjу, али више од половине дуга “Грађевинара” jе због броjа запослених. Нажалост, исти случаj jе и са Услугама”.