Након што је премијер Александар Вучић током недавне посете Рударском басену „Колубара“ изјавио да ће улагање у „Колубару“ ове године бити највећа инвестиција у Србији, Александар Антић појашњава да је реч о улагању и одржавању постојеће опреме од 31 милијарду динара које ће, уверен је, капитално да утиче на будућност тог рударског басена.
Додао је да ће од 31 милијарде око четири милијарде бити намењене експропријацији земљишта.
Како је рекао, „Колубара“ мора сваке године да производи више од 28 милиона тона угља, то јест да обезбеди стабилну производњу на нивоу од 28,5 до 30 милиона тона.
Навео је да премијер Вучић даје велику подршку развоју РБ „Колубара“, као и енергетског система у целини.
„Ми ћемо прве рударске активности на пољу Е и пољу Г имати већ током 2017. године, на пољу Е очекујемо да ћемо већ до краја године кренути са производњом угља, у пољу Г са откривком, а 2018. постављамо први систем на поље ‘Радљево’, који је назначајнији и највећи“, најавио је Антић.
Министар је рекао Танјугу да ће се поље „Радљево“ развијати у наредним годинама са идејом да замени коп „Таманва-Западно поље“.
Подсетио је да је „Колубара“ веома значајна за ЕПС пошто се око 50 одсто струје у Србији произведе од угља из „Колубаре“.
„Управо зато посебан акценат стављамо на произоводњу угља и на инвестиције у РБ „Колубара“, док је у протеклим годинама акценат био на термоелектранама, хиодроелектранама и њиховој модернизацији. Годинама се није довољно улагало у рударску производњу и ми смо ове године планирали да то надокнадимо и уложимо значајна средства у Колубару“, поновио је Антић.
Додао је да ће за све инвестиције у „Колубари“ бити обезбеђена средства из текућег пословања ЕПС-а, те подсетио да Електропривреда Србије на данашњи дан на свом рачуну има око 55 милијарди динара и да ће у инвестиције и редовно одржавање у „Колубари“ бити инвестирана средства ЕПС-а.
Рекао је и да се ту налазе залихе угља за наредних 50 од 70 година и да зато стално мора да се улаже у проширење копова и њихову инфраструктуру.
Како је навео, тренутно су, са постојећим капацитетима у термоелектранама А и Б у Обреновцу и термоелектрани „Колубара“, годишње потребе угља између 28,5 и 29 милиона тона.
„Тако да ћемо одржавати ту производњу док имамо те капацитете. Ако повећамо производне капацитете, а већ дуго се прича о различитим пројектима – од термоелектране „Колубара Б“, преко ТЕНТ-а Б3, то ће онда створити и потребу за додатним количинама угља, али о том потом“, поручио је министар.
Антић је навео да су у току различите фазе за отварање три нова поља Е, Г и „Радљево“.
„У току су различите фазе за отварање три нова поља Е, Г и „Радљево“ и мора да се инвестира у њихову инфраструктуру“, навео је министар и додао да ће бити набављена изузетно вредна опрему за три нова копа, као и да део тих инвестиција треба да покрије претходно одводњавање, одводњавање копова, изградњу погонских станица, транспортних система, набавку багера и одлагача за нови коп „Радљево“.
Део процеса за отварање три нова копа треба да буде и измештање регулације реке Пештан, измештање и изградња новог регионалног пута Вреоци – Крушевица, као и измештање Ибарске магистрале у дужини од 7,4 километара, напоменуо је Антић.
Додао је да ће све то бити праћено и измештањем значајних електроенергетских система попут далековода поред Ибарске магистрале.
„Градимо нове трафо станице и све је то изузетно комплексан и скуп процес. У обавези смо да расељавамо одређене делове територија општина Лазаревац, Уб и Лајковац и градимо нова урбана насеља, где ће се ти људи преселити“, рекао је министар.
Такође, школа у Вреоцима ће бити измештена, а у Црним Међама ће бити изграђена нова школа.
На територији општине Уб биће формирано урбано насеље у месту Мургаш, као и насеље Кусадак на територији Лазаревца са 200 урбаних плацева, као део наставка експропријације у Вреоцима.