Жеља ми је да једног дана имамо олимпијца

Градимир Марковић, познати лазаревачки угоститељ и некадашњи кошаркаш Колубаре, данас је потпредседник бокс клуба “Грејтист”, чији је члан од самог оснивања. У клуб су га довели, како каже, пре свега љубав према боксу и спорту уопште, коме је цео живот посвећен.

  • Када и како сте постали један од људи који воде боксерски клуб “Greatest”?

На предлог пријатеља који је био укљуључен у рад претходног клуба, преко кога сам и ја индиректно био укључен у бокс.

  • Шта Вам се у боксу сада посебно допало, што раније нисте видели и уочавали у овом спорту?

Бокс је некада називан племенитом вештином… У данашњој поплави борилачких спортова, бокс доказује да то и јесте.

  • Како видите данашње стање бокса и спорта уопште у Лазаревцу?

Ситуација у спорту је јако лоша, углавном као последица недостатка новца. Све се своди на ентузијазам неколицине људи, који покушавају да сачувају спорт.

  • Зашто мислите да је ваш клуб другачији од осталих у општини?

Првенствено због људи који су се окупили у клубу, а притом мислим на цео Управни одбор и тренере, који својим радом и трудом привлаче велики број деце и такмичара.

  • Ко Вам је омиљен боксер из вашег клуба и због чега?

Немам омиљеног боксера. Бокс је тежак спорт, а сви они се максимално труде при сваком уласку у ринг, тако да навијам за све њих.

  • Ко Вам је омиљени боксер из Србије и зашто?

Омиљени српски боксер ми је Геард Ајетовић, зато што и са скоро 40 година показује да је врхунски спортиста и држи лекције у рингу некима који би могли да му буду синови.

  • Које су Ваше личне жеље и амбиције са боксерским клубом Грејтест?

Да једног дана имамо олимпијца.

ПР текст

Leave a comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *