Ликовна уметница Бисерка Петровић рођена је у Панчеву, али се у детињству преселила у Лазаревац где данас опет живи и ствара, па је из тог разлога увек радо представљамо као лазаревачку уметницу.
Своје таленте и љубав према уметности открила је још у периоду када јe била сасвим мала, а та љубав се временом само надограђивала, расла и бивала усмеравана .
Бисерка је дипломирала на Факултету ликовних уметности у Београду на одсеку за графику.
„Пре уписа на академију сам студирала језике, што ми је касније много помогло. Апсолвирала сам италијански и енглески језик, а потом завршила академију. Након тога отишла сам на специјализацију у Фиренцу, а пошто сам говорила језик није био проблем да се лако снађем. Добила сам и стипендију италијанске Владе, између осталих. Завршила сам ту специјализацију, мислећи у почетку да се вратим у Србију, јер ми никада није била жеља да останем тамо, али сам ипак остала десет година“, уз осмех прича Бисерка.
„Годину дана сам радила све и свашта да преживим, а онда нашла школу у којој сам предавала седам-осам година сликарство. Иако сам завршила графику, бавим се сликарством, јер ме то заправо највише занима“.
Након десет година живота и рада у Фиренци, Бисерка схвата да јој је време да се врати кући, јер јој ситуација у Италији не одговара.
Враћа се у своју земљу са намером да ту и остане, али живот за њу ипак има друге планове.
„После Италије размишљала сам о отварању атељеа у коме бих могла да сликам и предајем као и у Фиренци (поред рада у школи, тамо сам на Понте Векју имала атеље). Стога сам отишла у Београд где сам тако нешто и отворила и почела да сликам и да дајем часове. Тамо сам се задржала само четири месеца, а онда сазнала за филм ‘С љубављу, Винсент’, први дугометражни филм у историји светске кинематографије, комплетно сликан руком, уљем на платну.
Јавила сам се на оглас који је кружио интернетом и све се издешавало буквално у два-три дана, њихов позив да дођем и мој одлазак у Пољску, јер им се мој портфолио јако допао. Анимацију руком сам савладала врло лако, и пошто ми је одлично ишло дали су ми да урадим карактер Др Мазерија који је једини лик који до тад није имао коначно сликарско решење. Поносна сам на то, пошто пре мене нико није успео да га наслика тако да се режисерима допадне. Због тога су ме после премијере филма слали у Италију и Француску да представљам филм“.
Рад на овом пројекту утицао је на уметницу тако да, како је сама рекла, тренутно ради на серијама слика у виду приче.
„Сада сам у Лазаревцу већ годину дана, само сликам и имам изложбе свака два, три месеца. После филма ми је било потребно и да предахнем. Припремам серију великих слика, попут ових малих које сам излагала, само се ради о платнима у боји већих димензија и за то ми треба још неколико месеци“.
Уметница каже да тренутно у плану има да заврши започете слике, изложи их на још три заказане изложбе у Србији, оде да ствара у Сите-у (престижни атеље у Паризу који је добила), а за после ће тек видети. Волела би да остане у Србији, а поред рада на својој уметности највише је испуњава рад са студентима и преношење сопственог знања и искуства на младе и талентоване људе.
Добитница је признања у Италији, Србији и САД. Дела јој се налазе у разним колекцијама и збиркама. Више информација наћи ћете на www.biserkapetrovic.com, и на друштвеним мрежама: www.instagram.com/biserkapetrovic, www.facebook.com/BiserkaPetrovicArt, www.twitter.com/BiserkaPetrovic
Бисерка тренутно живи и ствара у Лазаревцу, док је њен немирни дух, таленат и велика љубав према уметности, а пре свега према сликарству можда поново не одведу у неку нову „пустоловину“.