Лајковачка изложба је Радишићева десета самостална, а приредила ју је Александра Танић, историчар уметности.
Аутор је, по отварању изложбе, за наш лист открио да је направио нешто дужу паузу од претходног излагања, али у жељи за унапређивањем културног живота нашег краја, није могао да одбије позив који је стигао из Лајковца.
“Лајковац и Уб имају добру сарадњу у сваком погледу, али када је у питању уметност, мислим да бисмо могли да порадимо на унапређивању и интензивирању те сарадње. Истина, било је лајковачких сликара који су излагали на Убу и нас са Уба који смо излагали овде, али мислим да се то мање ради него некада и да би то требало побољшати. Што се тиче мог стваралаштва, ја се бавим искључиво пејзажима. То је оно што волим да радим и не “шетам” од стила до стила. У питању су пејзажи који се могу видети свуда у нашем окружењу. Дакле, воденице, реке, потоци и сл. , то је оно што ме испуњава, али и опчињава на неки начин”, истакао је Радишић.