Специјалиста за оториноларингологију др Миодраг Ђурковић каријеру је започео 1976. године у Дому здравља „Др Ђорђе Ковачевић“ у Лазаревцу у диспанзеру Медицине рада, након чега је неколико месеци радио као начелник хитне службе, а повремено и у другим здравственим станицама у општини.
ОРЛ специјалиста постаје 1989. године, а током своје дуге каријере био је начелник специјалистичке службе, помоћник директора у два мандата и директор Дома здравља „Др Ђорђе Ковачевић“. У пензији је већ четири године, али посао стручњака за ухо, грло и нос и даље обавља у својој приватној ординацији, успешно лечећи болесне.
Приче нашег суграђанина др Ђурковића, чији је надимак доктор Мики, разноврсне су и поучне, али је најважније у њима његова истрајност и посвећеност да помогне људима поштујући Хипократову заклетву.
Ко су ваши пацијенти и са којим здравственим проблемима се они најчешће сусрећу?
Пацијенти су данас практично сви, од беба до старих људи. Сваки узраст има своју патологију и великим трудом решавају се проблеми свих генерација, уз основно правило да се не нашкоди пацијенту. У зависности од узраста, најчешће су акутне инфекције горњих дисајних путева, а код деце и упале ушију. Старији пацијенти имају већ хроничне болести носа и грла и у одређеном проценту појаву тумора. Код најмлађих пацијената врло често у уху, носу, а понекад и у душнику срећу се страна тела која могу бити јако опасна уколико се не препознају, посебно у доњим дисајним путевима.
Како су се болести током година мењале и да ли их је данас теже или лакше лечити?
Из мог дугогодишњег искуства уочио сам да су се околности, начин живота и еколошко окружење мењали, а самим тим и болести. Данас је све више акутних и хроничних болести, као и пораст малигних болести као последица свега наведеног. Нос и уста су улазна врата за све врсте вируса, бактерија и штетних честица из животне и радне средине. С обзиром да је дијагностика веома напредовала, а да је отпорност на многе лекове све већа, лечење данас постаје продужено, компликовано и све скупље. На тржишту је све више нових лекова, чија примена се не сме злоупотребљавати због губитка осетљивости.
Имате ли неке превентивне савете за пацијенте?
Сви лекари су дужни да се баве превентивом у смислу информисања и упозорења на лоше навике пацијената. Кад то кажем, мислим пре свега на пушење, начин исхране, бављење физичком активношћу од најранијег узраста, редовне контроле код изабраног лекара, превентивне прегледе…
Који је био најзанимљивији случај са којим сте се сусрели у вашој каријери?
У свачијој каријери, па и мојој, било је много лепих и мање лепих тренутака. Издвојио бих вађење страног тела из грла детета од две и по године. У вечерњим сатима, био сам позван од стране хитне службе, због детета које је већ било без свести, укочене вилице, због дављења лизалицом. По отварању уста и успешно извађеног страног тела, дете је продисало и било спасено. Након тога, уследио је најлепши осмех детета са сузама радосницама.
У мору лепих тренутака, издвојио бих дечака који је после саобраћајне несреће имао трахеалну канилу у душнику и због које није могао нормално да дише. Због честог вађења каниле постојала је опасност од гушења. Појавила се могућност спасоносног решења у виду операције у Лондону. Уз помоћ родитеља, Синдиката „Колубаре“, грађана и Републичког фонда за здравство, послат је на операцију у Лондон и данас је здрав момак са нормалним дисањем.