У циљу промоције нематеријалног културног наслеђа Републике Србије, у библиотеци “Димитрије Туцовић” у Лазаревцу, удружење “Етно домаћице” у сарадњи са гостима из Народног музеја из Чачка промовисало је косовску стругану погачу.
Симбол чувања традиције и обичаја Срба са Косова и Метохије је косовска стругана погача. Не зна се тачно када је погача настала тј. када су жене у селима почеле да је припремају, али свакако је важан податак да се та традиција преноси са колена на колено. Као симбол гостопримства, косовска погача је најстарији и најзначајнији специјалитет са тог подручја Србије. Косовска погача се прави за укућане и госте као гест добродошлице и гостопримства.
Тако на пример, погача се прави за кума као позив за кумство, свадбу, за име новорођенчета.
Слатку стругану погачу носи девер и после обичаја куповине невесте, даривања прстена и ципела, невести ломи погачу изнад главе . Тада сви присутни у младиној соби узимају по парче погаче како би по старом обичају и веровању и они дочекали своје свадбе.
Обично се носе и три погаче за свадбу, које домаћин ломи са кумом, старим сватом и пријатељем. Погачу ломи домаћин (младожењин отац) са старим сватом и пријатељем, а младожења са кумом, као знак да ће је ломити и на крштењу свог детета. На погачи су коцке шећера,бомбоне, украшен босиљак.
Погача за славу ломи се уочи славе и на дан славе са кумом, ујаком, тастом или са комшијом. Погачу ставља испред посебног госта, укрштава је и тек тада је домаћин ломи са својим почасним гостом. Изговара се молитва, окреће се погача и ломи.