Са неколико десетина Лазаревчана, Шкоро и Лекић разговарили су о цензури и аутоцензури, ситуацији у новинарској професији и друштву уопште, као и својим личним искуствима кроз која последњих година пролазе.
Срђан Шкоро био је уредник деска у Вечерњим новостима, све до једног гостовања у јутарњем програму РТС-а, у априлу 2014. године, где је критиковао избор министара у новој Влади. Након тога премештен је у магазин Зов.
Шкоро је покренуо свој блог како би, како сам каже, својим текстовима и ставовима се боро за право на слободу мишљења и изражавања, против свих облика цензуре, а посебно да Србија коначно постане пристојна и нормална држава у којој нико неће сносити никакве последице за оно што мисли или говори.
На основу текстова из блога, настала је и књига „Вучић и цензура“, чија промоција је одржана 5. октобра у медиај центру УНС-а, на којој су говорили Дража Петровић и Оља Бећковић, али коју нико од медија није пренео. Ипак, ова промоција на Јутјубу има преко 30 хиљада прегледа.
„Власт нам препричава како је нама. Убеђује нас да имамо добру плату, да све боље живимо. Судар стварности и реалности можемо назвати цензуром“, каже Шкоро.
Славиша Лекић, бивши уреник магазина Статус и аутор серијала „Хроника пропадања српских медија“, између осталог је рекао је да је у Србији на снази аутоцензура, како од уредника тако и од менаџмента медија.
„Од 2012. новинарство је на дну. Милошевић се ослањао на професионалце, садашњој власти медијску слику кроје Пинк и Информер, јер нису могли да нађу подршку у професионалним медијима“, рекао је Лекић.
Иначе, Лекић је објавио књигу „Свака част Вучићу“ у којој су сабране изјаве које је садашњи премијер дао у последње две деценије. Рецензије за ову књигу радили су Бојана Маљевић, Дража Петровић, Теофил Панчић, Зоран Павић и Слоба Милошевић.