Данас је мало познат један интересантан податак: да је београдска општина Лазаревац крајем осамдесетих година у економији некадашње земље неприкосновено држала прво место у Србији и чак 14. у Југославији.
До ових резултата дошли су стручњаци Економског факултета у Сплиту и лист “Економска политика” мерећи стање у чак 530 општина у СФРЈ у три “дисциплине” : производњи, рентабилности и економичности привреде.
Када су се сабрали резултати, на њиховој листи најбољих Лазаревац је био у врху лествице са још 18 словеначких општина, док су, рецимо, њихове комшије Младеновчани држали дно раме уз раме са општином Гаџин Хан и црногорским Колашином.
Према истој анализи Лазаревчани су месечно у просеку зарађивали 27.675.000 динара, док је у Младеновцу плата била четири пута мања.
Седамдесетих година када су се сви преорјентисали са производње угља на нафту, Лазаревац је задржао своје стручњаке и остао веран угљу.
Њихова предвиђања да је у њему светла будућност су се обистинила. Већ после неколико година поље “Д”, “источно поље” и термоелектрана донели су повољан биланс и омогућили да се Лазаревац задржи на технолошком врху.
Поред РЕИК “Колубаре“, који се својевремено сврставао међу најуспешније у земљи, лазаревачке узданице били су и Инекс “Шумадија”, “Шумадија дрво”, а своје погоне имали су у овој општини и “Беко”, Индустрија обуће “Београд” и “Ласта”.
Тих година је од 56.000 Лазаревчана њих 22.000 било запослено, а свега 3.700 је чекало посао на бироу.
Највећи број људи радио је у “Колубари”, али чак једна петина се бавила и пољопривредом, посебно гајењем поврћа у пластеницима.
Интересантно је да је осамдесетих година свега 500 Лазаревчана било на списку за социјалну помоћ.
Посебно је интересантно када се посматра из данашње перспективе, да је на овој топ листи било још неколико београдских општина.
Поред Лазаревца који је држао врх, Чукарица је заузела 62. место, Вождовац 97, Стари град 101, док је Палилула била пласирана на 156. месту.
У доњем делу табеле били су Обреновац – 269, Звездара – 286, Сопот – 279, Барајево – 296, Врачар – 300, Савски венац – 368, а на самом зачељу нашли су се Раковица на 493. месту и Младеновац на 462.
Убрзо након изласка ове листе, уследиле су најгоре године у новијој српској историји када су у санкцијама, хиперинфлацији, криминалу и свим осталим аномалијама епохе деведесетих ишчезли бројни параметри који су ове београдске општине једном стављали на врх. Ни Лазаревац није био изузетак, иако је “Колубара”, упркос свим изазовима и тада остала економски темељ ове општине.
На срећу, после деценије мрака, дошло је и време опоравка. Иако их више не раде стручњаци из данас, по многим параметрима, и највише осећањима, далеког Сплита, економски показатељи за Лазаревац које сада сабирају неки други стручњаци, опет показују јак раст ове београдске општине.
Додуше, Лазаревцу су се овај пут на врху прикључиле и неке друге београдске општине које су на некадашњој југословенској листи биле далеко испод.
Неко ће можда рећи да је овај пут мање испитаника и ужа зона истраживања, док ће неко други истаћи да се у ово време поново ради “као некад”, па и више, и да је Београд заслужено на врху многих листа, са свим својим општинама.
ИЗВОР: https://kaldrma.rs/