„Овај закон о збарани запошљавања је унаказио Колубару“, каже он. Он додаје да један радник у производњи ради за тројицу и да су због тога честе повреде.
Он каже да је око 500 људи из Колубаре узело отпремнине и то су преко 90 посто људи из производње. „Људи не могу више да издрже“, наглашава Ранковић он.
„Чиновници који одлучују седе у Београду и не знају ни шта је ни како ради Колубара. Ми смо рекли да се три, четири месеца раније приме људи који могу да се обуче за одређена радана места, али ништа од тога се није десило“, каже он. „Ја не знам ко ће радити. И да се прими нова радна снага они се не могу тако лако обучити, највећи проблем ће бити надзорно особље јер видим да доста надзорника одлази. Кад се губи структура у квалитетним људима, то стварно није добро за један систем“.
ТЕНДЕРИ НАЈВЕЋИ ПРОБЛЕМ
„Колубара је велики систем којим се не може управљати из једне собе из Београда. Ми сматрамо да је централизација добра само када је реч о новцу, али онај део који се тиче технике и рада мора бити препуштен предузећима“, каже Ранковић.
Ранковић је изнео податак да је за првих десет месеци само 13, 8 осто тендера реализовано у Колубари.
„Највећи проблем су набавке, које су централизоване, а стање је на терену страшно лоше. Ми буквално немамо ништа, ни делова ни опреме, падају тендери итд. Онда су ту и жалбе, тако да доста времена прође, а Колубара не може да трпи јер она је жив процес. Ових дана смо кренули редом, ресорни министар је у суботу био у Колубари и ми смо га упознали са ситуацијом“, рекао је он.
Ранковић наводи да ће се већ у наредне две године појавити проблем са копањем угља.
„Смањење производње значи и мање радника“, каже Ранковић и наводи да се касни са отварањем нових копова, Поља Г, Поља Е, копа Радљево. Он наводи да је највећи проблем у папирологији и да мора директно да се у тај проблем укључи Влада Србије“.
Опширнији интервју читајте у штампаном издању