У питању је финални, трећи роман, трилогије “Казна за грех”, који говори о преломним годинама, прећуткиваним истинама, лажима и греховима и љубави као последњем уточишту.
“Прва књига из трилогије “Казна за грех” је “Ноћ када су дошли сватови”, друга је “Књига успомена”, трећа је “Молитва за опроштај” и управо ту, трећу књигу, ми је било најтеже да напишем. То је некако и логично јер сам за 9 месеци написала 900 страница, што је био ужасан напор за мене. Писала сам под роковима и то више никад нећу радити. Та књига је тешка и због тога што сам морала да заокружим причу о две породице, породичну сагу, која креће с’ почетка 20-ог века и обухвата временски период од 50-60 година. Радња се не одвија само у мојој Војводини, чак ни само у нашој земљи, него се “селим” и у Аустрију и пишем и о Бечу , али и о Аустрији уопште. Требало је истражити пуно историјских чињеница и оно што је можда занимљиво, не само када је ова трилогија у питању, него и све моје књиге, буквално све су фикција, односно ликови су измишљени, као и прича, али су историјске чињенице апсолутно тачне. Једноставно сматрам да је истинитост историјских података веома битна за веродостојност приче”, истакла је ауторка пред саму промоцију.
.jpg)
Јелена Бачић Алимпић је завршила југословенску књижевност и српскохрватски језик на Филозофском факултету у Новом Саду, дуго година је радила као новинар, уредник и водитељ, а до сада је написала шест књига: “Рингишпил”, “Писмо госпође Вилме”, “Последње пролеће у Паризу” и трилогију “Казна за грех”. Све Јеленине књиге су постале бестселери, њен први роман “Рингишпил” био је један од најпродаванијих и најчитанијих романа издавачке куће “Лагуна”, све док трилогија “Казна за грех” није поставила нове рекорде у продаји и читаности. Ауторка истиче и да је у сталном контакту са својим читаоцима, да путује где год је позову и да се труди да испоштује сваког ко у овим тешким временима издвоји неки динар и купи њену књигу.