Вече је почело приказивањем кратког филма о Лајковцу, у којем је Веља Жуњић, као наратор, говорио о неким прошлим временима, о историји места, о његовој важности и значајним људима који су из њега потекли.
То није било без разлога јер, како је и Карло Астрахан на почетку нагласио, ова књига није као други Жуњићеви романи, а разлика је у томе што је ова прича делом истинита. Наиме, аутор је искористио део историје једне лајковачке породице из периода Другог светског рата и око ње изаткао занимљиву причу коју је повезао и са савременим временом, тачније деведесетим годинама двадесетог века. Прича о роману се полако распредала укључујући и публику, која је била све знатижељнија и одакле су долазили занимљиви коментари и питања, али се крај ипак није смео открити. Морало се нешто оставити и за читање.
Промоцији је присуствовала и млада Лајковчанка, чија се фотографија налази на корицама истоименог романа.
Прича о људским судбинама, сукобима и љубави никога неће оставити равнодушним. Разлике у генерацијама, у временима, карактерима, вешто описани тренуци патње… све то је проткано у Жуњићевим редовима и мами да се роман „у даху“ чита од корице до корице.