Лазаревачко Прво приградско позориште „Пулс театар“ 13. фебруара обележило је деценију постојања, када је и своју публику наградило поклон-представом „Епитаф“. Марљив тимски рад глумаца, редитеља, сценографа, костимографа, писаца, плесача и других чланова, довео је до тога да се о овом позоришту чује и ван граница наше државе. Директорка „Пулс театра“ Ивана Недељковић осврнула се претходну деценију рада иза које стоји велики рад и труд бројних креативних сарадника.
Како се лазаревачко позориште током ових година мењало и прилагођавало духу времена?
Трудили смо се да комади које радимо буду пре свега различити, као и да увек обратимо пажњу на најмлађе. Али, оно што је заједнички именитељ за представе нашег репертоара, јесте да је већина комада постављена смело, храбро и модерно. Рекла бих да смо ишли често испред свога времена. Сетите се само луткарске представе „Сан летње ноћи“ која је рађена пре 14 година, потом „Поморанџине коре“, која је постављена на нашој сцени пре више од 10 година. Затим, све представе Стевана Бодроже, а укупно их је шест, представе Бојане Лазић, „Алиса“ и „Дом Бернарде Албе“, Трмчићеве режије „Марко Краљевић и Муса Кесеџија“, са чудесном игром сенки и феноменална анимација уместо сценографије за најновију представу за децу „Дамојед“, корео драма „Пост квартет“, па у децембру месецу представа „Живи су, није смешно“. Зар управо задње наведени комад није храбар? Такође, да би креирали репертоар, морате се бавити ансамблом, могућностима и сензибилитетом истог. А и то је посебна вештина, верујте.
Ако се узму у обзир све представе које сте играли до сада, која је била најзахтевнија за извођење, а на коју је публика најбоље реаговала?
Чини се да су представе „Чаруга” и „Дом Бернарде Албе” технички најзахтевније, а глумачки најзахтевније представе…па то морате питати глумце поједниначно која је улога коме у процесу била најзахтевнија. Лично мени, улога Хасанагинице била је изазов, па и улога Дане на којој тренутно радим веома је захтевна, јер је у питању жена која је трпела насиље у породици. Дана је један од осам ликова у комаду „Наши преци, једите са нама“ који радимо у копродукцији са НП „Стерија” из Вршца, а коју режира Стеван Бодрожа.
Последња у низу бројних награда које је освојио „Пулс театар“ додељена је глумцу Александру Трмчићу за најбољу сценографију у представи „Дамојед“. Колико награда сте до сада освојили?
„Дамојед” је ауторски пројекат Александра Трмчића, који повремено режира у нашем театру и то веома успешно. Његовe режијe представа за децу „Уплакана Катарина”, „Марко Краљевић и Муса Кесеџија” и „Дамојед” омиљене су међу најмлађом позоришном публиком. Управо „Дамојед” је добио награду за сценографију на Другом зимском позоришном фестивалу у Алексинцу, а млади Угљеша Спасојевић је проглашен за глумца вечери. „Дамојед” је награђен и за драмски текст (Наташа Илић) на 11. Фестивалу позоришних представа за децу и младе „Мали Јоаким“. За 10 година рада „Пулс театра“ реализоване су 63 премијере и скоро све су још увек на репертоару. Позориште је добитник 30 струковних награда и признања. Добитник је и Видовданске награде ГО Лазаревац, као и признања Српске православне цркве, Епархије Шумадијске и Црквене општине Лазаревац за несебичну помоћ у уређењу Храма светог Великомученика Димитрија.
Лазаревачку публику у марту очекују две премијере. Прва је представа „Наши преци, једите са нама“ рађена у копродукцији НП „Стерија“ из Вршца. Друга је представа „О(п)станак“, ауторски пројекат Јасмине Вечански у копродукцији са УК „Вук Стефановић Караџић“, која је добила награду на Хартефактовом конкурсу за драмски текст.