Милован Жунић је рођен 9. априла 1948. године у Лазаревцу (село Цветовац). Основну школу је завршио у Великим Црљенима, а средњу рударску школу у Лазаревцу.
На Рударско-геолошком факултету у Београду је дипломирао 1977. године на смеру за површинску експлоатацију минералних сировина. Стекао је звање дипломираног рударског инжењера.
Први пут се запослио 1969. године, још док је студирао. У РЕИК долази 1978. године и у ЕПС-у остаје до 2013. године, када је стекао право на пензију.
Радио је на оперативним и руководећим инжењерским пословима у РБ „Колубара” и ЕПС-у. У „Колубари” је прошао све рударске послове – од шефа смене, шефа система, шефа припремних радова, помоћника и управника ПК „Тамнава-Источно поље” (1977–1992), директора ПК „Тамнава-Западно поље” (1992–1997). Након тога обављао је послове помоћника генералног директора и директора Дирекције за производњу угља ЈП ЕПС у периоду од 1997. до 2000. године. Од 2000. године до одласка у пензију радио је у Дирекцији за производњу енергије ЕПС-а.
Био је члан управних одбора ЕПС-а, ТЕ „Никола Тесла”, Индустрије Иво Лола Рибар и Клиничког центра Србије. Био је председник Савета Рударско-геолошког факултета и члан Савета Универзитета у Београду. Такође је био и одборник Скупштине Општине Лазаревац и Скупштине Града Београда, као и народни посланик у Скупштини Републике Србије у два мандата (1993–2000.године).
Жунић је добитник више признања за доприносе рударству, међу којима је најзначајнија Октобарска награда града Београда, коју је добио 1995. године, за покретање производње на ПК „Тамнава-Западно поље”, у изузетно тешким условима под санкцијама и економском блокадом Србије.