Николина је освајала многе награде и признања на регионалним и међународним такмичењима. Oд најзначајнијих је издвојила бронзану медаљу у другој години средње школе на дебатном такмичењу младих научника из природних наука у Београду, а ове године то је сребрна медаља на Међународној конференцији младих научника у Румунији.
Николина је такође и добитник Видовданске награде ГО Лазаревац за 2014. годину.
„Тренутно се спремам за факултет. Још увек не знам шта ћу да упишем“, каже Николина. „Двоумим се између Електротехничког и Природно математичког факултета. Требало би поново да идем на Међународну конференцију младих научника која ће се идуће године одржати Немачкој, а ту су и сва остала регионална такмичења, државно првенство и тако даље“.
Једна од тема која се намеће док Николина прича о својим успесима и плановима јесте њено слободно време и да ли она уопште има времена за дружење.
„То ми је омиљено питање. Да, научници једу, спавају, дишу“…, каже она кроз смех. Дружимо се. Имамо и социјални и љубавни живот. Све то може да се стигне.
На питање да ли са дечком прича о математици, каже кроз осмех да јој само још то фали.
Ведра, насмејана, расположена, пуна харизме и енергије, Николина Марковић заиста је прави пример младима у сваком смислу.
„Није да ми сад имамо неки строг распоред, бар га ја немам. Правим распоред онако како ми одговара. Некад ми дође да просто не могу ништа да радим, има и таквих дана“.
Било је речи да ће Николина, захваљујући постогнутим резултатима бити ослобођена пријемног испита за упис на факултет.
„Била је таква прича и требало је да буде тако. Међутим, ја се такмичим у организацији Регионалног Центра за таленте. Електротехнички факултет, за ПМФ још нисам проверила, признају само дипломе које организује Друштво математичара, што по мени није у реду зато што на тај начин они потцењују све што ми радимо.
Наша такмичења састоје се из два дела. Једно је писање научно-истраживачког рада, а други део је тест са задацима. Имамо десет задатака који носе укупно 50 бодова и то нимало нису једноставни задаци. При том, истог дана имамо одбрану тог научно истраживачког рада“, каже она.
„Тему за рад бирам сама и имам ментора који ме усмерава. До сада сам се спремала са менторима из Центра за таленте, али за наредну Конференцију сам добила менторе са Електротехничког факултета, то су професор Бранко Малешевић и професорка Наташа Ћировић. Они су ми много помогли и заједно са њима сам изабрала тему. Том раду ви буквално морате да дате нешто ново, неки ваш допринос науци“.
Без обзира на све способности и таленте које поседује, Николина каже да је подршка изузетно важна.
„Ја сигурно не бих могла сама. Ту је и подршка Регионалног Центра за таленте, мојих професора из Гимназије и моје директорке. У Гимназији су ми изашли у сусрет зато што су ми дозволили да изостанем са наставе одређени период. Није било могуће да пре подне будем у школи, а већ у 13 часова у Београду. Последњих месец дана пред такмичење сам буквално сваког дана била у Београду, тако да ми је школа заиста максимално изашла у сусрет“.
Николина тренутно нема одређене планове за будућност.
„Оно што бих највише волела јесте да останем у Србији. Сви ти људи који нама помажу, неко треба да дође на њихово место, да помогнемо неким новим генерацијама и да радимо са њима. Ако ми сви одемо и кажемо да видимо себе „тамо негде преко“, ко ће овде да остане?
Тако да бих ја највише волела да останем овде, али, уколико би ми били понуђени неки бољи услови, мислим да се не бих много двоумила. За сада, док будем студирала, бићу овде“, каже Николина.