Ивани је у осмој години дијагностикована церебрална парализа. У десетој години оперисане су јој обе ноге и тада се њена породица први пут сурела са проблемом неразумевања друштва.
Наиме, Ивани је било неопходно бањско лечење у трајању од 21 дан, а одобрено јој је само 15 дана уз образложење да не испуњава све услове. Након тога, све до њене 19 године, лечење у бањама финансирала је њена породица, односно отац, јер мајка није запослена. Након деветнаесте године престају одласци на бањске терапије због лоше финансијсиаке ситуације, иако по Иваниним речима, та терапија има јако добар ефекат на њено стање.
Други проблем ове младе и веома храбре девојке јесте незапосленост.
„Ја сам завршила економску школу. По струци сам економски техничар, прича Ивана. Са бироа за запошљавање послали су ме да поново урадим све лекарске анализе и комисија је утрдила да имам други степен инвалидитета. Незапосленост није само мој проблем, то је проблем особа са инвалидитетом у целој Србији“, каже она.
„Захваљујући директорки билиотеке Димитрије Туцовић у Лазаревцу, седам месеци била сам ангажована преко јавних радова и то је био неки, лично мој зарађен новац. Новац свима треба, али нама који смо болесни, он је неопходан“.
„Хендикеп није био наш избор. Постоји Закон о обавезном запошљавању инвалида, али се он не примењује. Има случајева да потенцијални послодавцу не желе ни да разговара са особом која има неку врсту инвалидитета, јер им је како кажу, непријатно“.
Ивана каже да се никада није жалила због свој болести. „Мислим да сам и много брже сазрела у односу на своје вршњаке. Прихватила сам свој проблем и себе као здраву особу која напросто отеажано хода. Научила сам да живим са тим.
Једино се надам да ће друштво стати уз нас. Да закони неће бити само слово на папиру. Да се што већи број инвалида запосли“, каже она.
Ивана Спасоевић живи са родитељима и четири млађе сестре. Отац ради у ТЕ“ Велики Црљени“ а мајка је домаћица. Две сестре раде код приватних предузетника. У истом дворишту живе и Иванини бака и дека.
Немоћна да промени своју тренутну ситуацију, Ивана је одлучила да покрене акцију „Чеп за хендикеп“ у Великим Црљенима, Барајеву и Јабучју. На срећу, наишла је на подршку хуманих људи, који су разумели проблем особа са инвалидитетом.
Ова акција базирана је на прикупљању чепова са флаша воде, сокова, појединих средстава за хигијену и кућне хемије који се користе за израду ортопедских помагала јер су направљени од чврсте пластике. Акцију је покренула у децембру прошле године. Постоји неколико локација у поменута три места на које се могу донети чепови и то у трговинској радњи „Алмико“ у Црљенима, посластичарница ТЕК, школа у Црљенима, затим средња школа у Барајеву и расадник Петровић у Јабучју.
Постоји и фејсбук страница „Чеп за хендикеп Велики Црљени“ где сви заинтересовани који желе да се укључе у ову акцију могу добити све потребне информације.