Љубав према животињама Марко Миловановић из Лазаревца развио је још у детињству, што је било одлучујуће да постане ветеринар. Данас је власник Ветеринарске амбуланте „МаркоВет“, а овим послом бави се више од једне деценије.
Говорећи о свом послу истиче да је ветеринарска професија захтевна, одговорна и да не познаје радно време. Чести су хитни случајеви током ноћи, те је због тога неопходно бити доступан 24 часа дневно. „Каже се да ветеринар није само занимање, већ је то и начин живота, тако да се од нас очекује да увек будемо спремни да решимо проблем. Животињске врсте бирају миран део дана, односно ноћ, како би на свет донеле младе. У ноћним сатима најчешће добијам позиве због компликација приликом порођаја, али дешава се да дође и до саобраћајних несрећа у којима животиње страдају, што захтева хитну интервенцију“, објашњава Марко.
Повређене животиње су неретко агресивне, али како наш саговорник наводи, ризичних ситуација на терену није било, јер већ постоји утврђена процедура како се којој прилази: „Увек морате бити свесни опасности и знати како да заштитите себе, друге око вас, као и животињу. Са коњима кад год смо радили, били смо посебно опрезни, јер велике животиње могу бити опасне, нарочито кад се уводе и буде из анестезије“.
Један од његових пацијената био је и 12. годишњи пас који је имао велики тумор на слезини. Иако су прогнозе биле лоше, операција обављена пре годину и по дана била је успешна, а пас је и данас жив и здрав, на радост његових власника.
Најбројнији пацијенти су пси и мачке, а њих углавном нападају вирусне болести које могу да се заврше смртним исходом. Нежељене компликације могу се спречити вакцинацијом која је обавезна. Са првим пролећним данима, све до краја јесени, љубимци су изложени уједима крпеља, па се власници ових дана највише распитују о начинима заштите. Крпељи преносе различите болести, од којих се неке не лече, тако да је превенција на првом месту.
Ветеринар Марко помаже и напуштеним животињама, стерилише их и апелује на њихово удомљавање. Највеће грешке се дешавају када се пас поклања детету или партнеру, а уколико се деси да љубав престане, пас заврши на улици: „Нажалост, дешавало се да власници дођу са питањем да успавају здравог пса, јер им више не треба. Нисам разумео људе који не воле животиње, али сам кроз мој посао схватио да су ти људи мање штете направили него они који их наводно воле, па их држе везане ланцем, хране хлебом, неадекватно брину о њима…“.
О квалитетном и посвећеном раду говори и податак да је за аплицирање вакцина против беснила и стављање микрочипа лавовима из приватног зоолошког врта из Новог Пазара био ангажован управо Марко Миловановић. Након обављеног посла, три лава и лавица безбедно су транспортовани у Јужну Африку.
Посебно га занимају дивље животиње, па су међу његовим пацијентима биле веверице, дивље свиње, лисице, јазавци, срне, чак и медвед. Искуство, предан рад и добра сарадња са колегама мотивишу Марка да усавршава своја знања у лечењу животиња којима живот често зависи од добронамерних пролазника, брзе реакције брижних власника и стручности ветеринара.