Према анализи чији су аутори економиста Јелена Јанковић и Урош Ристић инж. орг. наука, а позивајући се на званичне изворе, у лазаревачком Покрету „Доста је било-Саша Радуловић“ истичу да је стицање статуса локалне самоуправе једино што општини Лазаревац у овом тренутку може обезбедити одржив развој.
„Према званичним статистичким подацима, у Градској општини Лазаревац живи нешто више од 56.000 становника, од чега су 21.000 запослени у правним лицима. Просечна бруто плата Лазаревчанина износи око 90.000 динара, односно око 750 еура. Порез на зараде износи 10% од бруто плате (уз законско умањење), а 80% од пореза на зараде припада локалним самоуправама.
То значи, да би Лазаревац по основу пореза на зараде требало да приходује нешто више од 1,6 милијарди динара (близу 13,5 милиона ЕУР). Међутим, Лазаревац није локална самоуправа. Готово сав порез од зарада узима Град Београд (тачније 96,95%), док Лазаревцу припада свега 3,05%.“, каже Урош Ристић из Покрета „Доста је било“.
Ристић је нагласио да Лазаревчани, од својих пореза на зараде добијају џепарац од Београда у износу од 38.360.028 динара.
„За само пет година, приходи од пореза на зараде на које рачуна градска општина Лазаревац смањени су чак 10 пута“, рекао је Ристић.
Он је додао да поређења ради, општина Инђија има око 47.000 становника и да је једна развијенијих општина у Србији, где просечна бруто плата износи око 410 еур.
„Број запослених у Инђији је нешто преко 8.500 људи. Општина Инђија приходује око 670.000.000 динара од пореза на зараде својих грађана. Али Општина Инђија је локална самоуправа“, објашњава он.
„Поставља се питање зашто се нико од локалних актера не бави овим питањима, јер су она од суштинског значаја за опстанак наше општине. Ми хоћемо да порез на зараде остаје у Лазаревцу и да се улаже у стварање услова за нова радна места, што jе могуће само ако Лазаревац добије статус локалне самоуправе“, закључио је Ристић.