Текст ове представе настао је драматизацијом песама Владислава Петковића Диса “Наши дани” и “Химна”, и приповедака “Страдија”, “Данга” и “Мртво море”, чувеног српског сатиричара Радоја Домановића. Главни лик ове монодраме се, након дугогодишњег изгнанства, враћа у своју отаџбину, сусреће се са представницима власти и постаје учесник и сведок расула и пропасти свих сегмената друштва. Радослав Миленковић у овој представи игра више од тридесет ликова, а за Праве новине је изнео своје виђење актуелности Дисових песама и Домановићевих приповедака у данашњем времену, иако су настале пре више од једног века.
“Велики писци проничу не само у актуелну ситуацију већ и у нешто што је заправо људска природа, односно природа света. То је управо случај и са Дисовим песмама, и са Домановићевим сатирама, које су старије од сто година, а као да су данас написане. Највреднија дела књижевности и уметности заправо усисавају у себе све савремености, које су у међувремену. Данас је можда један од најјаснијих и најоштријих политичких писаца Шекспир. А исто тако се и код Домановића, и код Диса десило да је од времена Обреновића, на чији рачун су они писали своје сатире, па до данашњих дана, заправо свака власт и свака друштвена структура, “пријавила” и “замолила” да постане део њихових приповедака, односно песама. То је оно што уметност чини не само вечном већ и вечно савременом”, истакао је Миленковић, пред сам излазак на сцену.
Монодрама “Наши дани” се игра од давне 1984. године, а у Лајковцу је имала своје 1553. извођење. Како сам аутор истиче, једина суштинска промена у самом извођењу ове представе од премијере па до данас, настала је када је уведен вишепартијски систем (1990. године), додавањем сцене у Скупштини (из приповетке “Страдија”). 1554. извођење, монодрама “Наши дани” имаће у Будимпешти, два дана након Лајковца.