Изградња Термоелектране Колубара Б, према речима надлежних требало би да почне у 2020. години, а инвестиција је вредна близу 400 мил ЕУР. Прва одлука о изградњи овог постројења донета је још 1984. године, а 1988. започети су и радови, који су после нешто више од три године обустављени због увођења економских санкција Савезној Републици Југославији.
У 2018. донета је одлука да држава поново активира овај пројекат, а Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре ставило је у новембру 2019. на рани јавни увид Елаборат поводом израде Просторног плана подручја посебне намене за изградњу термоелектране Колубара Б.
Да би Србија у наредном периоду имала сигурно снабдевање електричном енергијом, али и извозила струју, што је један од дугорочних планова, неопходно је, осим реконструкције и модернизације постојећих производних капацитета, изградити нове, стоји у елаборату. А једно од нових постројења је и Термоелектрана Колубара Б, капацитета до 400 МW.
Како је раније наведено, изградња новог блока требало би да производе готово 2.000 гигават часова електричне енергије, што је 6 до 7% укупне електричне енергије која се у овом тренутку производи у Србији.
Оквирна граница Планског подручја простире се на површини од 96,16 км2 и обухвата делове територије града Београда и то градских општина Обреновац и Лазаревац и делове територија општина Уб и Лајковац.
Како се наводи у елаборату за рани јавни увид, предвиђено је да се подручје дели на две просторне целине:
– термоенергетски комплекс и
– остале намене простора.
Термоенергетски комплекс обухвата комплекс Термоелектране са прикључним електро-енергетским коридором 400 кВ и 110кВ и коридором потисног цевовода за транспорт сирове воде од црпне станице до Термоелектране. Снабдевање сировом водом Термоелектране биће обезбеђено из постојеће црпне станице ТЕ Колубара А након њене реконструкције.
Депонија термогеног отпада биће лоцирана у простору унутрашњег одлагалишта површинског копа “Тамнава – западно поље”, југозападно од комплекса Термоелектране. Простор за депоновање термогеног отпада из новог блока ТЕ Колубара Б планиран је у депресији дубине 15 м на простору завршне етаже унутрашњег одлагалишта јаловине. Депонија термогеног отпада треба да обухвати касете пепела, шљаке и гипса укључујући простор за обликовање косина и берми, сервисне саобраћајнице и др.
Ова депонија је намењена за одлагање целокупне продукције термогеног отпада до краја радног века ТЕ Колубара Б, а дно и косине депоније биће обложене геотекстилном фолијом.
Поред термоенергетског комплекса, Планско подручје обухвата и друге просторне целине, односно насеља, јавну и осталу инфраструктуру, пољопривредно и шумско земљиште, водотоке и друге намене.
Насеље Велики Црљени са енергетско-индустријским комплексом представља секундарни центар, а Степојевац центар заједнице насеља у градској општини Лазаревац.
Велики делови атара Каленића, Цветовца и Малог Борка као и мањи делови атара Пољана, Степојевца и Великих Црљена су протеклом периоду заузети површинксим коповима, енергетским и другим објектикма уз пресељење угрожених домаћинстава.
Део Конатица биће заузет за потребе електроенергетске инфраструктуре. Локација разводних постројења и трафостанице биће одређене у Нацрту просторног плана.
На Планском подручју, како стоји у елаборату, налази се и квалитетно пољопривредно земљиште које је претежним делом погодно за развој пољопривредне производње. Најквалитетнија земљишта су алувијална и глиновита, као и гајњаче, која спадају у И и ИИ бонитетну класу и простиру се у зонама насеља, саобраћајница и у долинама река. Како се наводи у елаборату, предвиђа се унапређење пољопривредне производње на Планском подручју, као и унапређење и заштита шумског фонда.
На Планском подручју се налазе и делови водотока – река Колубара, Кладница, Бељаница и Турија. Ови водотоци су добрим делом уређени ради заштите од великих вода.
Корито реке Колубаре је у протеклом периоду измештано више пута а предстоји још једно размештање заједно са другом инфраструктуром у зони копа “Јужно поље”.
Како се наводи у елаборату разматрање и доношење Просторног плана оквирно ће трајати од девет месеци до годину дана.
Подсетимо, министар рударства и енергетике Александар Антић у августу 2018. најавио је да ће држава поново активирати пројекат изградње ТЕ Колубара Б.
Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре донело је у јуну 2019. одлуку о изради Стратешке процене утицаја Просторног плана подручја посебне намене за изградњу нове Термоелектране Колубара Б.
У августу 2019. Влада Србије донела је и Одлуку о изради Просторног плана подручја посебне намене за изградњу Термоелектране Колубара Б. Како је тада речено, рок за израду Нацрта Просторног плана је 12 месеци од дана ступања одлуке на снагу, а средства за израду обезбедиће ЈП Електропривреда Србије, док је носилац израде плана Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре.
В. д. директора Електропривреде Србије Милорад Грчић рекао је у новембру 2019. да је анализа показала да је оправдан почетак изградње новог блока ТЕ Колубара Б. Како је тада најављено на овом пројекту радиће директно више од 1.000 радника као и бројни подизвођачи, а опширније о томе читајте у посебној вести.
извор: www.ekapija.com