Пројекат у РБ „Колубара“, који ће обезбедити уједначен квалитет угља за термоелектране, биће завршен у другом кварталу наредне године. На овај начин биће обезбеђена уштеда од десет процената, рекао је в.д. директора ЕПС-а Милорад Грчић.
Оно што је проблем РБ „Колубара“, а самим тим и ЕПС-а, јесте недостатак управљања квалитетом угља, односно недостатак тзв. хомогенизације угља, изједначавање његовог квалитета и калоријске вредности. Три деценије касније у односу на време када су то отпочеле западно-европске државе, ми смо најзад на прагу реализације пројекта управљања квалитетом угља, рекао је Грчић.
Уједначеност квалитета угља важна је из два разлога, први је тај да сам квалитет изражен у килоџулима штеди угаљ, при чему се са истом количинојм угља добија већа количина електричне енергије. Студије су показале да је на десет година рада термоелектрана са одређеном количином угља из „Колубаре“ изгубила једну целу годину рада. Други, веома важан аспект је свакодневна разлика у квалитету угља што прави велике проблеме на термоелектранама, застоје, кварове, губитак времена, што отежава производњу електричне енергије.
Након посете будућем постројењу за хомогенизацију угља, Милорад Грчић обишао је са својим сарадницима и председницима синдиката ЕПС-а и огранка РБ „Колубара“, „Колубару Метал“, где је са радом почео робот за заваривање папучица за багере. Ово је први такав робот у РБ „Колубара“ и на овај начин ЕПС је отпочела модернизацију „Колубаре Метал“ где је крајњи циљ да „Метал“ у наредних пет година буде у могућности да самостално израђује роторне багере .
Председник синдикалне организације РБ „Kолубара“, Миодраг Ранковић, подсетио је на проблеме са којима се у ранијем периоду суочавала „Колубара Метал“ и захвалио менаџменту ЕПС-а на томе што су препознали значај овог огранка „Колубаре“ и помогли да се она поново врати под окриље Електропривреде Србије.
Грчић је са сарадницима обишао и мониторинг центар РБ „Колубара“ где је тренутно инсталирано око 120 камера, а до краја 2020. године циљ је да њихов број буде 400. Према његовим речима, увођењем видео надзора биће смањен број крађа, како материјалних добара, тако и електричне енергије.
Игром случаја или због повећаног нивоа свести, много је мањи проценат крађа електричне енергије у Лазаревцу него у неким другим деловима Србије. У 2017. години регистровано је око 6.500 неовлашћених коришћења или крађа електричне енергије, а на тај начин значајан број милиона евра је процесуирањем починиоца враћен у касу ЕПС-а.