“У току је процес модернизације и улагања у висини од више од 180 милиона евра и то ће бити завршено за две године, што значи почетак увођења, изградње и реализације пројекта хомогенизације угља. Све су ово предуслови да би Колубара и сама Електропривреда Србије функционисала“, рекао је Грчић.
Он је додао да профит у ЕПС-у у вој години изноиси 13,5 милијарди динара у односу на 2,5 милијарде, колико је предвиђено планом.
Пре неколико дана, премијер је рекао да ЕПС данас на рачуну има 500 милиона евра и да је ликвиднији од многих држава. То је резултат свега о чему сам причао, то је гаранција да ЕПС има будућност“, закључио је Грчић.
“Често људи широм Србије, па и ја који сам Београђанин, заборављамо или не знамо да ценимо жртву овдашњег народа. Људи из Лазаревца су за ову земљу дали све, воду, ваздух, земљу, своја гробља, дедовину и мислим да Србија са великом захвалношћу треба дса се односи према овом народу и да далеко више врати људима који живе у овим крајевима, а то ће без икаквих дилема бити политика ове Владе, политика ЕПС-а, јер верујемо да добро мора добрим да се врати”, истакао је министар рударства и енергетике Александар Антић.
“У последњих годину дана имали смо једну несмотрену и брзу одлуку да се све инвестиције скину са ТЕ Колубара и да се она угаси 2017. године. Захваљујући пре свега синдикату ЕПС-а, ТЕНТ-а, Колубаре, ресорноим Министарству и доласку Милорада Грчића на чело ЕПС-а све смо успели да убедимо да ТЕ Колубара треба да продужи свој живот, зато што смо неопходни најпре РБ Колубари и западној Србији због стабилизацији напона од 110 киловолти”, истакао је директор ТЕ Колубара Радослав Милановић.
Миодраг Ранковић, председник синдиката Колубаре:
“Колубара траје и још ће трајати али мислим да, волео бих да нисам у праву, овај крај не чека лепа судбина. Не бих да лицитирам колико ће се година овде још копати угаљ, то су ствари на које ми не можемо да утичемо, али пратећи неке светске и европсдке трендове полако се угаљ потискује, јер разни лобији и моћници кажу да је то прљава технологија. Ми кажемо, нека је и прљава, ми тај ваздух највише удишемо, али нешто што је своје, то је најјефтиније и најсигурније“, каже Ранковић.
опширније у штампаном издању