На Крстовдан господње 2014. године у нижеразредноj основноj школи у Ћелиjама код Лазаревца, одржан jе научни скуп о књижевном опусу Радована Белог Марковића.
У овоj школи Радован Бели Марковић научио jе прва слова Вукове азбуке, коjима jе написао десетак романа и десетине приповедака. j одао поштовање , „дубоки наклон сенима Бранке госпођице jгњатовићеве, прве ми учитељице, и господина Боре Лукића учитеља мога, и оних коjино су у скамиjама с мноме седели, а у междувремену променили светом…“
А Радован Бели Марковић, веран себи, одвади и део речитости у учионици своjоj првоj: “Благодарећи свима коjи су допринели да се приповедање моjе на овакав начин ‘спласти’, садене и да у дивот-опреми ‘на свиjет изађе’, Општини лаjковачкоj у првом реду, … … , све вас молим да узмете на знање одлично моjе поштовање и мога срца жељу да вам се , кад год то веком поискали, вода у вино претвара…“ . Лепоречjе jе упућено присутним академским грађанима – писцима, критичарима, професорима са универзитета из Србиjе, Црне Горе, Републике Српске, Босне и Херцеговине… Сви су у радном делу имали саопштења о делима из опуса Радована Белог Марковића… Казано, и jош тога, ући ће у зборник о стваралаштву „нашег писца“, суграђанина нас из загрљаjне средине колубарско-шумсдиjске. При краjу ове године Зборник ће угледати светлост дана. Нема сумње, обогатиће есеjистику класике српске, jер Радован Бели Марковић толико савремен, до дивљења сjединио jеархаизме и неологизме. Једноставно, мора да се доjми да слаже нове бразде у приносноj њиви Вука Караџића.
Како год, и о ком делу из опуса присутна господа казивала, сводиле су се импресиjе да jе Радован Бели Марковић, уз омеђење класицизмом, посебан лик, поетичар у прози, jезикотворац Вуков следбеник…Типичан Србин атипичног србовања!
jако тога дана, заиста, са пуно функционерских обавеза, скупу се обратио и председник општине Лаjковац Живорад Боjичић. Недвосмислено поштовање према писцу суграђанину, коjи проноси лепотом име Лаjковца, изразио jе и речима: „Радован Бели Марковић, уважени наш суграђанин и велики српски писац, управо jе овде, у овоj Школи и у овоj учионици, пре скоро 60 година, срицао прва слова и отварао очи за таjне овога света, сасвим сигурно не слутећи оваj час и оваj скуп, уприличен у славу његовог приповедања.
Подупирући Градску библиотеку у науму да на свет изађу сабрана дела Радована Белог Марковића, општина Лаjковац се тек унеколико одужила нашем Писцу, човеку коjи jе прославио Колубару, Бело Ваљево, Лаjковац и родно село- Ћелиjе и Враче брдо, коjе му из ових клупа беjаше пред очима…”
j у неформалном делу дружења нисмо се удаљили од „теме“. Упитан, пише ли сада, Радован Бели Марковић ће онако непосредно казати: “Писац, и кад не пише, пише“.