Документарна изложба „Србија и Срби на филму у ослободилачким ратовима 1912-1918“ оворена је у Модерној галерији Центра за културу Лзаревац у склопу манифестације „Дани Колубарске битке“. Лазаревчани су имали част да прсуствују отварању изложбе која је по први пут гостовала изван Југословенске кинотеке.
Александар Ередељановић, управник Југословенске кинотеке, објаснио је да је ова изложба логичан наставак изложбе приређене поводом стогодишњице почетка Великог рата „Србија и Срби на филму у Првом светском рату“.
Изложба има три сегмента. Постоји значајан уводни део који се бави кинематографијом у Србији до Балканских ратова, затим потпуно је обрађена кинематографија за време првог и другог Балканског рата 1912/13 и хронолошки за сваки годину од 1914. до 1918. Други део је везан за српске теме у европском и светском филму од 1912. до 1918. што је плод великог истраживања у пет архива Александра Ердељановића и Божидара Марјановића. Трећи сегмет се бави људима нашег порекла који су за време Балканских и Првог светског рата снимали на европском и светском филму, којих има велики број, али је већина њих потпуно непозната или заборављена.
„У односу на претходну изложбу, ова изложба је визуелно много раскошнија. Мислим да је ово можда и најлепша изложба коју је до сада радила Југословенска кинотека“, каже Ердељановић.
Он је објаснио и зашто нема снимака из периода Колубарске битке.
„1914. у августу месецу је снимљен је последњи српски мирнодопски филм „Сахрана Николаја Хартвига“, руског амбасодора у Београду. Потом су продуцент филма Шока Богдановић и његов руски сниматељ Самсон Чернов боравили на сремском фронту, снимили су те материјале, међутим Срби су после пар дана морали да се врате за Београд, а материјали су предати начелнику контраобавештајне службе Димитрију Драгутиновићу Апису и он их је уништио за време повлачења према Албанији. Све до фебруара 1915. нису постојале камере. Церска битка и Колубарска битка нису снимане што се тиче наших и сниматеља са савезниче стране, постојали су неки снимци аустроугарске стране, али нажалост ниједан снимак из 1914. године није сачуван.“