Како сте задовољни сезоном коjа jе за нама?
Без обзира на то што никад нема довољно новца у култури и што нас успорава програмско финансирање, то jест проjектни буџет, мислим да смо ипак изгурали успешну сезону. jмали смо неколико нових премиjера. На дечиjоj сцени, премиjерно смо извели представу “Марко Краљевић и Муса Кесеџиjа”, коjу jе режирао наш колега глумац Александар Трмчић. Градска општина Лазаревац нам заиста помаже и даjе све од себе да се стабилизуjемо и jош боље позиционирамо. Вероватно може и више и боље, али помажу нам у складу са своjим могућностима и jа сам задовољна. Баш поменуту представу jе додатно помогао Савет за екологиjу и “Дивац” фондациjа коjа jе донирала новац преко општине. То jе представа коjа нас ове године представља на фестивалу “Јоаким Вуjић”, односно у оквиру програма “Мали Јоаким”. Потом смо у децембру имали премиjеру позоришне представе “Прах и пепео” коjа jе рађена поводом стогодишњице од Великог рата и Колубарске битке. Жанровски, она представља нешто потпуно другачиjе од свега онога што смо до сад радили. Представа jе урађена у копродукциjи са Народним позориштем у Ужицу. Текст jе оригиналан, аутор jе Спасоjе Миловановић, а представу jе режирао Бранко Поповић. Ту смо имали додатну помоћ од Секретариjата за културу града Београда, затим Министарства правде- управа за вере и сарадњу са верским заjедницама, потом од града Ужица, као оснивача копродуцента. Поред оног основног што jе обезбедила, градска општина Лазаревац помогла jе додатно, а укључила се и ПД РБ Колубара. Затим смо у марту имали премиjеру позоришне представе “Дрита”, коjу jе режирала Ксениjа Крњаjски, а рађена jе у копродукциjи са Народним позориштем у Нишу, где jе и премиjерно изведена 11. марта, када се обележавало 126 година од оснивања позоришта. На краjу, у оквиру манифестациjе “Дани Лазаревца”, премиjерно смо извели представу “jстраjност”, редитеља Жан Батист де Мариниjа, коjа jе рађена у копродукциjи са jедним малим београдским позориштем коjи се зове “Ле студио”.
Већину представа радите у копродукциjи…
Тренутно jе лакше радити представе у копродукциjи jер ни велике позоришне куће не могу више саме да изгураjу проjекте. Једино што имамо су људски ресурси. Поjедина позоришта имаjу нулу у буџетима за прављење представа. Зато смо ми приморани да људске ресурсе коjе имамо на платама умрежимо: глумце, костимографе, сценографе, композиторе, драматурге, и да додатно покушамо да нађемо средства за опремање саме представе.
Какви су планови за лето?
Негде до краjа jула смо на годишњим одморима. У jулу ћемо гостовати у Аранђеловцу, на позив Туристичке организациjе Аранђеловца. Затим ћемо се поjавити са нашим програмима на “Данима Лаjковца”. Потом путуjемо у Црну Гору са “Дритом” на други алтернативни позоришни фестивал “Корифеj”. j играћемо и у оквиру манифестациjе “Тешњарске вечери” у Ваљеву. То jе све негде до 15. августа. А већ 20. августа настављамо рад на нашоj представи коjу смо започели у jуну месецу. У питању jе драмски текст Радослава Павловића “Чаруга”. Радимо у копродукциjи са Народним позориштем из Лесковца и негде краjем септембра, или почетком октобра биће премиjера и те позоришне представе. Њу режира Станислав Груjић, управник, глумац и редитељ Народног позоришта из Лесковца.
Ускоро почињу радови на изградњи мале сцене…?
Ребалансом буџета, оснивач, то jест ГО Лaзаревац, определио jе jош милион динара да се заврши простор бивше библиотеке и будуће мале сцене. Викендом ће се ту играти матине представе за децу и вечерње представе мањих форми током недеље. jначе смо већи броj представа тако конципирали, као камерне представе, па ће нам мала сцена, коjа ће моћи да прими од 70 до 100 људи, као будуће место извођења много значити.
Културни програми у Лазаревцу су упркос свему богати…
Лазаревац има богат културни програм и само они коjи то не прате и коjе не занима могу да кажу да ниjе тако. Таj богат програм jе последица тога што се налазимо уз jбарску магистралу коjа нуди неки сасвим други садржаj, па смо ми у обавези да поjачамо наше програме и да будемо и у борби за средства агресивниjи. Кад смо добили статус професионалног театра, ми смо аутоматски ушли у Заjедницу професионалних позоришта Србиjе. То jе било 2009. Ја сам последње три године заменик председника те заjеднице. А на последњем фестивалу “Јоаким Вуjић” директори позоришта су ме изгласали за председника заjеднице. Тако да ћу jа у септембру или октобру кад буде био следећи састанак, званично бити именована за председника. Та функциjа jе више протоколарна, ниjе плаћена. Важно jе за Лазаревац што се наредне две године седиште заjеднице сели у наш град, jер ће сигурно програм бити разноврсниjи. Моћи ћу са те позициjе да активниjе радим да се побољша положаj глумаца и уметника. То ниjе функциjа коjу ће само Лазаревац добити, дакле Заjедница професионалних позоришта и руководство излази пред министра културе, излази пред правнике, покушава да утиче на формирање закона, као и на спровођење истих. Пошто jе наше позориште jош увек у устроjавању, мислим да ћу моћи да помогнем и нашоj општинскоj администрациjи, на коjи начин да третира ту област. Добро jе да седиште буде овде, то значи да ће можда и неки фестивал моћи да се премести овде, да ће позоришни програм бити интензивниjи. Одлично jе и да на отварању те мале сцене буду присутни људи важни за културу и позориште.
На коjе се све начине борите за средства?
Општина нам jе оснивач и она тако помаже рад позоришта, а jа ни jедан конкурс не пропустим, без обзира на то да ли га jе расписао Секретариjат за културу града Београда, републички секретариjат, нека амбасада, невладина организациjа или фондациjа. Рецимо, сад смо добили за представу “Алиса у земљи чуда”, коjу ћемо радити на jесен, од града Београда 500.000 динара, а од Министарства културе 250.000 динара. j jа сам тиме на неки начин затворила конструкциjу за ту представу. Сто година jе од како jе Луис Керол издао “Алису у земљи чуда”. Радићемо jе као омладинску представу jер говори о одрастању jедне девоjчице. То ниjе прича само за децу. Она jе прича и за родитеље jер говори о сазревању женске популациjе, а сазревање jе врло тежак и болан процес. Представу ће режирати Боjана Лазић.
Какви су планови за наредну сезону?
Што се тиче наредне сезоне, све нам зависи од буџета, а што се тиче планова до краjа године, иде сигурно премиjера “Чаруге”, па премиjера представе “Алиса у земљи чуда”, као и дечиjа новогодишња представа. Од општине немамо буџет за то уопште, али “Чаругу” радимо са Лесковчанима, за “Алису” смо добили новац, а новогодишњу представу ћемо некако исфинансирати од своjих капацитета. Већ сад се прави одабир наjбољих дечиjих представа за ревиjу дечиjих драмских група у оквиру Фестивала хумора за децу, коjи ће традиционално бити одржан у септембру. За то смо добили 80 000 динара од града Београда. Ниjе пуно, али jе довољно да можемо да сместимо у хотел децу коjа дођу са стране.
Како изгледа jедна сезона у ПУЛС театру?
Наравно да ми не можемо да очекуjемо да нам сала од 600 места буде сваки пут пуна. Ми смо ове године одиграли 50. пут “Сан летње ноћи”, и то у оквиру промоциjе “Шу Шу феста”. Тада смо извођењем те представе два пута за редом прикупили извесна средства за породилиште у Лазаревцу. Заjедно са основном школом у Рудовцима смо обележили и 200 година од Другог српског устанка, што ниjе ниjедно позориште у Србиjи урадило. Обележавали смо 2013. године и годишњицу од рођења Његоша. Радимо и неке програме коjи нису директно позоришни, али су сценске изведбе коjе нас се лично тичу. Ми нисмо имали буџет, нити имамо довољно глумаца да поставимо Нушића на сцену, али смо са драмском секциjом Гимназиjе Лазаревац чиjи смо рад преузели, првенствено колега Дарко Бjековић, урадили представу “Свет”, коjа jе драмску секциjу по први пут после много година одвела на различите омладинске фестивале. Од Крагуjевца преко Ваљева, до Шапца. jзвели су jе сигурно 15 пута, и у вечерњим терминима, гостовали су по различитим градовима. Нама jе сада та представа на редовном репертоару. Сад ти гимназиjалци нама учествуjу и у представи “Прах и пепео”. Са њима ради позоришна представа “Комедиjа забуне”, пошто jе ове године 450 година од рођења Шекспира.