Пред бројним Лајковчанима, о делима нашег познатог академика, говорили су Радован Бели Марковић и књижевни критичар Стојан Ђорђић, а књижевно вече улепшао је наступ виолинисткиње Невене Ракић, чланице квартета “White Witches”. Истичући да је пре више од пола века први пут био у Лајковцу, када је у њега стигао пругом узаног колосека из Црне Горе, и у железничком ресторану сачекао воз за Ваљево, Матија Бећковић нам је открио како он заправо види Лајковац.
.jpg)
“Лајковац је један од оних градова попут Љига, односно градић који остаје по страни од пута, тако да га човек не види и мисли да постоји само та железничка станица и пруга којом је онај чувени Миле прошао. А онда, у ово време, Лајковац се прочуо понајвише по Радовану Белом Марковићу, који је у стилу чаробњака српског језика опевао своје родно место”, истакао је Бећковић.
О томе где се поезија данас налази и да ли су песници популарни као некада, наш познати песник је рекао.
“Стално се говори да је време поезије прошло и да су песници отпевали своје, да су књиге заменили други медији, да се више не пише руком и да, практично, више није потребан прибор за писање, али песме се пишу и данас, као и пре хиљаду година, упркос компјутерима и телефонима. Песнику не треба ничија дозвола и не треба да заврши никакву школу већ он може да одреди своју судбину сам и да на своју одговорност пише и говори оно што му језик диктира. Ускоро ће сајам књига и сигурно је да ће бити посећенији него нпр. сајам намештаја или моде. Вера у књигу у нашем народу није умрла”, додао је Бећковић.
Велики песник и мајстор за слагање речи и емоција, Лајковчанима је представио своје три поеме, написане у последње три године, али и најавио четврту, која носи назив “Праху оца поезије” и која ће бити представљена на предстојећем сајму књига.