Аутор ове изложбе проф. др Милорад Ђоковић уложио је више од три деценије да би реконструисао овај непознати историјски догађај о чему нису постојали никакви архивски подаци, нити је о њему било помена у књигама о априлском рату 1941. године.
Необични сценски приказ са документарним филмом и изложбом започет је монологом инспирисан херојском погибијом пилота авијације Краљевине Југославије Милоша Жунића у кафани „Зора“ 5. априла 1941. године у извођењу глумца Александра Трмчића, обученог у реплику униформе официра краљевске авијације. Публика је гледала документарни филм „Смрт девет авијатичара“, где је први пут приказано шта се догађало у Лазаревцу од 25. марта до 7. априла. Тако сазнајемо да је 26. марта 1941. године одржан велики протестни збор против Тројног пакта на коме је говорио свештеник Чедомир Поповић, о чему је истог дана у 16 часова BBC објавио вест.
Другог дана априлског рата 1941. године, немачка авијација је изненада бомбардовала небрањени аеродром у Лазаревцу. Тада је погинуло девет авијатичара – два авиомеханичара и седам војника, припадника 602. ескадриле која је била у саставу 201. тренажне групе Прве ваздухопловне бригаде са командом у Новом Саду. Погинули су авијатичари: Лазар Штарбегер, Сента Миленковић, Лазар Иванчевић, Петар Станојевић, Миодраг Ж. Михаиловић, Лабуд Егић, Тихомир Симеуновић, Кројач Станчеловић и Лука Стојановић којима је одржано опело у Цркви Светог Архангела Гаврила у Шопићу код Лазаревца. Осам авијатичара је сахрањено на лазаревачком гробљу, на коме не постоји спомен-обележје, изузев Луке Стојановића који је пренет у своје родно место Ђинђуше, општина Бојник.
Први су немачки извори обелоданили да је формација „Ју-87“ 7. априла 1941. године бомбардовала помоћно летелиште код Лазаревца, где је уништен или тешко оштећен велики број југословенских школских авиона на земљи. Једини траг постојања аеродрома у Лазаревцу било је сећање старијих Лазаревчанина и улица са погрешним називом – Улица шест авијатичара.
На изложби су говорили Бранислав Аночић, пуковник у пензији у име Организације резервних војних старешина општине Лазаревац, као и Златомир Грујић, пуковник авијације у пензији, председник Удружења пензионисаних војних летача и падобранаца Србије, аутор више дела о априлском рату. Аночић је упознао присутне са настанком Дана авијације, истичући да је 1912. године Краљевина Србија међу 15 држава у свету имала своју авијацију. Током напада на Југославију пилоти краљевске авијације су одважно бранили наше небо и том приликом је погинуло 135 летача и око 600 нелетача. Златомир Грујић је изразио захвалност др Милораду Ђоковићу, аутору овог пројекта чији ће подаци и архивска грађа употпунити историју српског и југословенског ваздухопловства.
Посебно је био дирљив сусрет кадета и високих официра Војске Србије са Златом Кордић, ћерком погинулог авијатичара Лабуда Егића, која је, иако тешко болесна, присуствовала овом догађају са сином Љубишом.
Изложба ће такође бити одржана у Дому војске у Београду и Дому ваздухопловства у Земуну. На изложеним паноима налазе се и фотографије на којима се виде последице разарања преносних и енергетских постројења ЕПС-а у време НАТО агресије 1999. године.
Сања Ђоковић