Говорно-језички поремећаји све учесталији

Предшколска установа „Ракила Котаров Вука“ више деценија бави се процесом васпитања и образовања деце, а поред рада васпитача, значајну улогу имају и стручни сарадници који својим компетенцијама и знањима унапређују квалитет васпитно-образовног рада.

Говор је основно средство вербалне комуникације детета. Најчешћа патологија која се среће у овој предшколској установи је поремећај у изговору гласова и одложени говорно-језички развој, што данас има око 38 одсто малишана. Ова неславна бројка већа је у односу на претходне године, објашњава Зорица Жујовић Катић, стручни сарадник логопед. До тога долази зато што су очекивања социјалне средине од деце мања, а њима је све приступачно и на дохват руке, тако да немају мотив да проговоре. Негативно утиче и предуго коришћење цуцле и флашица, исхрана кашастом храном, посебно након треће године. Превелика употреба телефона и рачунара такође ставља дете у пасиван положај, јер не постоји двосмерна комуникација на релацији говорник-слушалац. Стручњаци упозоравају родитеље да је погрешно детету давати да користи мобилни телефон и тако га мотивисати да једе, облачи се, спава или обавља уобичајене свакодневне радње.

Неопходно је причати са најмлађима и пре појаве прве речи са значењем, певати кратке, мелодичне песмице и читати приче од најранијег узраста. Деца која немају развијену вербалну комуникацију најчешће развијају социјално неприхватљива понашања у васпитним групама, јер не умеју на другачији начин да изразе емоције, жеље и хтења.

Стручни сарадник логопед ПУ „Ракила Котаров Вука“ наглашава да децу до треће године не треба исправљати када погрешно изговоре неку реч: „Ако дете које тек развија способност ходања, упозоравамо на различите опасности, оно ће у једном тренутку да се уплаши и постане несигурно. Иста је ситуација и са говором. Дете не треба исправљати, већ га стално нешто питати и подстицати на даљу комуникацију, а оно ће тако временом само усвојити правилан говор уз правилне говорне моделе“.

Логопеди у вртићима не раде корективни рад, већ се он искључиво обавља у установама здравствене заштите. Улога стручних сарадника јесте да унапреде квалитет рада медицинских сестара васпитача и васпитача, који касније кроз различите креативне игре и активности са децом реализују препоручене активности. Тако је у „Дечијем царству“ ове године реализована стручна тема за јаслени узраст под називом „Програм превенције поремећаја говора“, где се подстицала лексика, семантика и моторика говорних органа кроз различите игре са децом. Такође су за предшколске групе организоване логопедске радионице чији је циљ заједничко промишљање и сарадња деце у мањим групама, решавање задатака и развој логичког мишљења кроз игре са словима.

Поред разних радионица и рада васпитача, за дете је ипак најзначајније време и начин на који му се породица посвећује, а уколико се са њима посебно не ради, напредак ће сигурно изостати.

Leave a comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *