У великој сали градске куће, коју су поштоваоци Даничиног стваралаштва у четвртак поподне испунили до последњег места, поред ауторке, о књигама су говорили Рајко Сарић, историчар, и Ненад Плавшић, испред Књижевног клуба Сирин, док су одломке из романа и стихове читали Светлана Панић и Весна Јовановић. Истичући да је роман “Цвет из камена” написала још 2014., али да није било прилике за штампање до маја ове године, ауторка нам је открила нешто више детаља о свом другом роману, “По вјери и крви”, али и о томе, због чега је ово књижевно вече имало хуманитарни карактер.
“Негде око Ускрса, у мени се, буквално, родила прича о Самири и Омеру, људима чији су рођаци побили моје рођаке за време Другог светског рата. Кренула сам да га пишем у мају и, веровали или не, за седам дана роман је био готов. Што се тиче зборника поезије “Песме за Звездану”, он је штампан на моју иницијативу. Ана Илић је млада песникиња из Владичиног Хана, која живи у Нишу, студира Филолошки факултет, има 21 годину и болује од Фридрајхове атаксије. Покушавала сам да јој помогнем на разне начине, међутим тешко је време, није лако доћи до новца па сам дошла на идеју да распишем конкурс преко Фејсбук странице. На конкурс се јавило 45 људи и у овом зборнику поезије налазе се по две песме од свих тих људи, има и пет Аниних песама, а добротвор, односно онај ко је зборник штампао је наш суграђанин, на кога сам поносна, др Драган Миловановић Леја. Књига ће се вечерас продавати по цени коју купац одреди, односно за онолико новца, колико ко може и колико ко жели да да. Иако је заиста желела, због испита који полаже, Ана вечерас није могла да дође”, рекла је за наш лист, Даница Ђурић.
Додајући да је презадовољна реакцијама својих читалаца на романе “Цвет из камена” и “По вјери и крви”, ауторка истиче да у припреми има још два романа, али и да не одустаје ни од поезије јер, како каже, тренутно има око 3000 написаних песама, које нису штампане.