Предавање „Педесет година од ‘Лазаревачког случаја’“ одржао је проф. др Милорад Ђоковић у Библиотеци „Димитрије Туцовић“ у Лазаревцу.
Политички раскол међу Лазаревчанима догодио се пре пола столећа, када је на иницијативу групе грађана за савезног посланика изабран генерал Радивоје Јовановић Брадоња за изборну јединицу Лазаревац, Лајковац, Љиг, Уб и Мионица. Том приликом је на изборима 23. априла 1967. године тајним гласањем генерал Јовановић убедљиво победио четири противкандидата, што је било мимо очекивања Централног комитета Савеза комуниста Србије. Грађани који су подржавали Брадоњу, на челу са Милованом Живковићем Грофом и Павлом Димитријевићем, називани су фракционашима – противницима политике комунистичке партије и Титовог режима и против њих су примењиване различите казнене и репресивне мере.
Овом темом Ђоковић се бавио још пре три деценије, када је објавио дело „Српски рулет – анатомија политичких обрачуна у Србији“. „После Брионског пленума у име демократизације друштва дошло је слободног избора између више кандидата за савезног посланика. То је довело до поделе мештана целе општине, јер се једна група залагала за Радивоја Јовановића Брадоњу, а друга група за званичну политику Савеза комуниста Србије. О степену поделе најбоље говори податак да је 12. пленум Централног комитета СК Србије, који је трајао два дана, био посвећен ‘Лазаревачком случају’“, истакао је Ђоковић.
На овом предавању били су присутни и потомци актера „Лазаревачког случаја“.