jако су се прикључили jеднодневном штраjку лекара и здравствених радника 5. новембра, запослени у Дому здравља „Др Ђорђе Ковачевић“ радили су тог дана своjим пуним капацитетима, и тако jе сваког дана. „Лекара немамо довољно, али ми коjи смо ту даjемо све од себе да пациjентима пружимо неопходан третман“, каже др Јован Милоjевић, коjи се на челу ове установе налази три месеца.
Пациjенткиње не мораjу да брину
Због специфичности своjе струке и чињенице да се жене, а нарочито труднице везуjу за свог лекара, др Милоjевић гинеколог и акушер, каже да ниje било дилеме да ли ће остати у пракси, тако да понедељком ради са своjим пациjенткињама коjе су углавном труднице, а jедне суботе месечно са, како каже, свим женама.
„Здравство увек ради и увек jе на ногама, наше службе су мобилисане, неке и по 24 сата, као што су Хитна служба и Породилиште и мислим да су плате коjе запослени примаjу недовољне, али су тренутно, претпостављам, максималне могуће, jер ако би се ишло ка даљем повећању плата, претпостављам да би дошло до колапса целог система. Мислим да jе у питању привремена мера,а да ће у будућности доћи до преговора синдиката и Владе о томе да се услови рада и стандард у здравству побољшаjу“, каже др Милоjевић.
Неопходан хирург
Директор Милоjевић jе наjавио да ће ускоро лазаревачки Дом здравља добити хирурга, што jе био до сада велики проблем. Уз подршку синдиката ЕПС-а и Колубаре, биће ангажован хирург и опремљена хируршка амбуланта, коjа jе иначе потпуно угашена пре седам година.
Др Јован Милоjевић на дужност jе ступио 22. jула, а пошто већ 22 године ради у овоj установи, истиче да добро познаjе инфраструктуру, кадрове као и проблематику куће.
„Осим Специjалне болнице за ендемску нефропатиjу и ванболничког породилишта коjи су секундарни ниво, ми смо углавном ослоњени на примарни ниво здравствене заштите коjи мора да покриjе велику териториjу општине коjа има преко 60 хиљада становника и Рударски басен Колубара“, а у односу на период од пре десет-петнаест година имамо око 30% мање запослених“, каже он.
Хитна служба у пуном капацитету
Одмах након ступања на функциjу вд директора, Милоjевић каже да jе акценат ставио на реорганизациjу Хитне службе. Урађена jе интерна прерасподела кадра, тако да сада у Хитноj служби постоjе две мобилне екипе дању, плус jедна екипа коjа ради кућно лечење и две екипе ноћу.
-Какво jе било затечено стање у установи када сте ступили на дужност директора?
„Као и у Хитноj служби, и у неким другим службама затечен jе проблем кадрова, негде jе био проблем и опреме и недостатка ампулираних лекова. Могу да кажем да смо у овом периоду успели неке ствари да поправимо, на некима се jош увек ради, а неке се можда не могу ни решити у извесном периоду jер зависе од виших инстанци, а ту пре свега мислим на неопходно реновирање делова установе коjи jе прилично руниран, а конкретно се ради о диспанзеру за ментално здравље, АТД служби и служби кућног лечења, а ту су и ванболничко породилиште и зграда вешераjа. Ми ћемо се потрудити да решавање ових питања покренемо, jер пре свега потребно jе да од нас потекне инициjатива“.
-Како се надокнађуjе недостатак кадрова?
„Што се тиче наjфреквентниjих служби као што су Педиjатриjа и Диспанзер за општу медицину за одрасле, ту имамо хроничан недостатак лекара, а недостаjе и средњи медицински кадар. Ту успевамо да, захваљуjући ентузиjазму и прековременом раду запослених изађемо у сусрет пациjентима. Проблем имамо и у служби ОРЛ, где морамо да ангажуjемо људе из других здравствених установа како би попунили дефицит кадра. Очекуjем да ћемо у наредним месецима добити помоћ Министарства у виду запослења одређеног броjа лекара и медицинских сестара“.
-Каква jе ситуациjа са финансиjама?
„Што се тиче материjалне ситуациjе, могу рећи да jе и затечено стање и тренутно стање доста стабилно. jмамо изузетно добру сарадњу са дректорм Колубаре Милорадом Грчићем као и са општином коjа нам излази у сусрет кад год jе потребно. Обављамо континуирано систематске прегледе запослених у РБ „Колубара“ што jе комерциjални програм, коjи jе нама jако битан“.
-Да ли ће Лазаревац коначно добити достоjно породилиште?
„jзградња новог обjекта jе велики и скуп проjекат и мислим да jе та шанса раниjих година пропуштена. Сада имамо проjекат доградње у оквиру постоjећег обjекта од око 800 квадратних метара, где би била смештена гинекологиjа и породилиште. Тиме би породилиште било премештено из садашњег простора и уз осавремењавање опреме, мислим да бисмо имали већи броj порођаjа у Лазаревцу. Са тим предлогом већ смо аплицирали на неколико места, надамо се да ћемо у догледно време обезбедити средства“.
А. Радоjевић