Црвени крст Србије је основан 6. фебруара 1876. године у Београду, а непосредан повод настанка Српског друштва Црвеног крста било је страдање избеглица после херцеговачких устанака и потреба пружања помоћи угроженом и избеглом народу.
На свечаној седници су присуствовали знаменити људи тадашње Србије као што су: Јосип Панчић, Ђорђе Вајферт, Илија Коларац и проф. Коста Стојановић, а иницијатор формирања др Владан Ђорђевић прогласио је настанак Српског друштва Црвеног крста. Први председник Српског друштва Црвеног крста био је митрополит Михаило Јовановић чије се биста налази у дворишту зграде Црвеног крста у Симиној улици. У првој години оснивања, Српско друштво Црвеног крста окупило је око 2.000 чланова и основало 35 пододбора у земљи. Исте године, на иницијативу Српског друштва Црвеног крста, Кнежевина Србија је потписала Женевску конвенцију, а 11. јуна исте године Српско друштво црвеног крста постало члан велике породице Црвеног крста у свету, добивши признање од Међународног комитета Црвеног крста.
Хумана идеја се ширила, тако да је 1885. године Српско друштво Црвеног крста имало 105 одбора. У рату са Бугарима, обављало је евакуацију својим санитетским возилима и санитетским возом. Јединствен пример сарадње и поштовање жртава рата и Женевских конвенција био је када је Српско друштво Црвеног крста издејствовало да врховни комадант, Краљ Милан, дозволи транспорт помоћи европских друштава Црвеног крста преко Србије за становништво Бугарске, са којом је Србија била у рату. Уметничко виђење овог догађаја налази се и данас, у виду уметничке слике, у Музеју Међународног покрета Црвеног крста и Црвеног полумесеца у Женеви.
У периоду распада бивше Југославије крајем XX века, Црвени крст Србије је наставио да остварује своје програмске задатке збрињавајући велики број избеглица и расељених лица, дистрибуирајући помоћ од међународних донатора. Кроз мрежу Црвеног крста Србије је од почетка деведесетих до 2004. године дистрибуирано 650.000 тона хуманитарне помоћи за потребе најугроженијих категорија становништва. Тих година, а у једном периоду између 1999. и 2000. године, од 7.5 милиона становника Републике Србије, преко милион је било корисника помоћи Црвеног крста.
Крајем 2005. године Скупштина Републике Србије усвојила је нови Закон о Црвеном крсту којим су дефинисана јавна овлашћења која је држава поверила Црвеном крсту, програми који су у складу са мисијом Црвеног крста, као и услуге које може да пружа Црвени крст. Кроз све ове године постојања, Црвени крст Србије је деловао поштујући принципе Међународног покрета Црвеног крста и Црвеног полумесеца: хуманост, непристрасност, неутралност, независност, добровољност, јединство и универзалност.
Реализоване активности у 2020. години
„Прошла, 2020. година била је обележена кризом са каквом се до сада нисмо срели. Пандемија COVID 19 је променила животе свих нас на неки начин, животи и здравље великог броја људи су били и јесу још увек угрожени и утицала на погоршање угрожености већ рањивих категорија, социјално угрожених људи. Као најстарија и највећа хуманитарна организација у земљи својим деловањем и програмима које реализујемо смо и у 2020.години потврдили да имамо потенцијал за спровођење ефикасних и ефективних програма и активности, користећи своје људске ресурсе, мрежу организација и едуковане професионалне сараднике и волонтере на корист најугроженијих људи и локалних заједница. Организације Црвеног крста у Србији – његови волонтери, професионално запослени, показали су велику хуманост, пожртвовање, знање и храброст. Организација је одреаговала као систем, као недељива целина у којој сви чиниоци имају велики и подједнак значај“, поручују из Црвног крста Србије.
У наставку погледајте реализоване активности Црвеног крста Лазаревац.
